Kupusni moljac (Plutella xylostella L.)

Купусни мољац (Plutella xylostella L.) је распрострањен глобално, где се гаје купусњаче и сматра се најраспрострањенијим лептиром на свету, а сматра се једном од главних штеточина повртарских крсташица а завлачи се и у главице, чиме наноси још веће штете јер смањују тржишну вредност биљака. При масовној појави лисна маса биљака домаћина може бити потпуно уништена. Купусни мољац је штеточина која је пуно проучавана и уједно једна од најтежих за сузбијање јер врло брзо развија резистентност према инсектицидима.

Купусни мољац је лептир, дужине тела 5-9 mm а распон крила од 12-16 mm. Предња крила су сивосмеђа са карактеристичном беличастожутом таласастом пругом на задњој ивици која се добро види при мировању. Задња крила су пепељастосива оивичена дугом ресицом. Јаја су овална, спљоштена, ситна, смеже положена жућкасто-бела, а касније светло зелена. Испиљене гусенице су у почетку жућкастомрке а касније зелене до тамнозелене са црним мрљама и смеђом главом, са ретким длачицама и дуге до 12 mm. Лутка је дуга 5-6 mm, зелена или сивкастозелена а налази се у ретко оплетеном беличастом кокону. Ова штеточина у нашим условима развија 2-3 генерације годишње, а презимљава као лутка у вретенастом, мрежастом кокону, на лишћу, дрвећу, шибљу, дрвеним оградама и сл. Лептири се јављају крајем априла и живе 3-4 недеље (мужјаци краће). Активни су ноћу и у сумрак, слабо лете, али их зато ветар преноси на веће даљине. Женке полажу око 150 јаја на коровске или гајене крсташице, у групицама од по 2-8 комада на наличје лишћа, у удубљења главних лисних нерава. Из њих се после 5-7 дана пиле гусенице, које су врло живахне кад су узнемирене. Прва 2-3 дана по пиљењу праве краће или дуже мине дуж главних лисних нерава, а затим изгризају доње слојеве листа, остављајући само горњу покожицу у виду „прозорчића“. Ти „прозорчићи“ се постепено сједињују, танка опна отпада, па на листу остају мањи или већи отвори и лист добија изглед фине чипке. Гусенице могу да се завлаче и у главе крсташица, чиме наносе још већу штету. Код карфиола гусенице оштећују и главицу, односно ружу па је чине неупотребљивом. Исхрана и развиће гусенице траје 2-4 недеље. Највише су угрожене средње и касностасне сорте, јер се њихов развој поклапа са другом или трећом генерацијом мољца које су далеко бројније од прве, па долази и до преклапања генерација. Купусни мољац је олигофагна врста, која се среће на гајеним купусњачама (нарочито на броколију, карфиолу, купусу, роткви и др.) а и на дивљим и неким украсним крсташицама.

Штете су обично различите, међутим, топло и суво време погодује развићу штеточине, па се последњих година уназад бележи јача појава мољца и знатно веће штете у традиционалним рејонима гајења купуса код нас (Футог, Бегеч и др.).  Хладно и кишовито време, нарочито пљусковите кише смањују бројност врсте јер спирају гусенице са лишћа.

Код сузбијања ове штеточине нарочито дубљом обрадом земљишта (заоравањем) или спаљивањем треба унишитити остатке купусњача, наводњавати током лета, свим мерама убрзати развој и јачање биљака, а нападнуте биљке при проређивању треба одмах уништити. Добре резултате обезбеђују и плодоред, престанак производње купусњача током једне године, примена ловних, жутих лепљивих и феромонских клопки, ометање парења и др. У неким земљама користе паразитоидске осе (нпр. Cotesia plutellae) које гаје и испуштају на поља. У последње време расте интерес за коришћењем патоена инсектата попут Beauveria bassiana, Metarhizium anisopliae, бациловируса и ентомопатогених нематода. Екстракти неких биљака попут Azadirachta indica и др. Испољавају високу инсектицидну ефикасност или антифидинг ефекат, док екстраки других биљака одбијају женке да полажу јаја. Хемијски третмани се спроводе уколико се прегледом региструје минимум 10% нападнутих биљака (присуство ларви) а у Републици Србији су регистроване следеће активне материје: tau-fluvalinat, deltametrin, spinetoram, metaflumizon, hlorantraniliprol-lambda-cihalotrin, hlorantraniliprol.

Александар Здравковић, маст. инж. пољ., саветодавац заштите биља, ПССС Косовска Митровица.