Eutrofikacija

Eutrofikacija

Uloga Nitratne direktive iz 1991.godine  je smanjenje stepena zagađenosti voda prouzrokovanog ili povećanog nitratima iz poljoprivrednih izvora i sprečavanje takvog zagađenja u budućnosti.

U najvećoj meri ovaj vid zagađenja voda izazvan je neodgovarajućim đubrenjem i nepravilnim skladištenjem stajnjaka ali i prekomernom upotrebom mineralnih đubriva. Naime, prekomernim i neadekvatnim korišćenjem đubriva dolazi do ispiranja nitrata u vodotokove i javlja se tzv.eutrofikacija.  Eutrofikacija predstavlja obogaćivanje voda jedinjenjima azota, što izaziva ubrzan rast algi i viših oblika biljnih organizama koje dovodi do neželjenog poremećaja ravnoteže između organizama koji su prisutni u vodi i kvaliteta voda o kojima se radi. Uginule alge se u vodi raspadaju, njih razlažu saprofitni organizmi, pri čemu se troši kiseonik u vodi. Usled nedostatka kiseonika dolazi do uginuća riba i ostalih vodenih organizama. Eutrofikacija se drugačije zove i ,,cvetanje vode“. Ovaj naziv je potekao upravo zbog velikog broja algi i mikroorganizama koji se javljaju na površini vode što sprečava prodiranje svetlosti i apsorpciju kiseonika neophodnih za podvodni život. Takva voda dobija neprijatan miris i ukus, nije upotrebljiva za piće a u ekstremnim slučajevima, ukoliko se koristi za pojenje stoke, može izazvati njihovo uginuće. Samim tim što može biti ugrožena stoka, može biti ugroženo i zdravlje ljudi.

Prekomerna i neadekvatna upotreba mineralnih đubriva ima negativan uticaj ne samo na vodu već i na poljoprivredno zemljište. Negativni efekti su različiti ali se uglavnom  svode na promene reakcije zemljišta, poremećaj strukture i biogenosti zemljišta. Najbolji način da se reše problemi zagađenja vode i zemljišta jeste da se spreči njihova pojava. Pošto su potencijalni zagađivači mineralna i organska đubriva, sredstva za zaštitu bilja, teški metali, kanalizacioni mulj i gradsko smeće, upravo njih treba držati pod kontrolom.

PSSS ,,Poljosavet” doo Loznica

Milica Popadić,savetodavac za ratarstvo