У циљу одржавања квалитета плодова и што дуготрајне свежине након завршене бербе неопходно је воће припремити док је још у самом засаду. Азотна минерална ђубрива имплементирана у каснијем периоду вегетације лоше утичу на могућност дужег чувања плодова. Такође приликом саме бербе плодова мора се водити рачуна да оштећене плодове не уносимо на чување заједно са здравим плодовима.Чување појединих воћних врста као што је јагодасто воће немогуће је сачувати дужи временски период у свежем стању док језграсте плодове можемо чувати и преко годину дана а да не изгубе превише на свежини. Плодове које чувамо убирамо у фази зрења и у просторијам за чување утичемо на њихово дозревање. Најбитнији фактори за чување плодова у свежем стању су температура, светлост, састав атмосфере у којој се налази плод као и релативна влажност ваздуха. Код самих плодова велики утицај на период чувања има концентрације етилена. Ако су плодови презрели, нападнути инсектима, оштећени физички, смањује се период чувања. Ако су температуре приликом бербе високе , тада воће иде прво на брзу прохладу. Температура ваздуха у самој хладњачи треба да буде константна и да износи од -1 до + 4 степени што зависи од воћне врсте. Рецимо за јабуку се температура чувања креће од 0 степени до 4 степена док код трешње та температура треба да буде од – 1 до – 0,5 степени. Састав ваздуха у самој хладњачи треба да буде са 3 % кисеоника и 3 – 5 % угљен диоксида док у новијим врстама хладњача тај однос иде на 1 % кисеоника и 1-3 % угњендиоксида. Релативна влажност ваздуха у хладњачама за јабучасте воћне врсте треба да се креће од 85-90 %, за брескву и кајсију око 85 % , за трешњу од 85-90%.
Petrović Milan
Petrović Milan