Домаћини гљиве (око 200 биљних врста), су воће и винова лоза, шумске врсте и зељасте биљке.
Гљива опстаје у земљи и биљним остацима, одакле прелази најпре на корен, а потом се шири ка надземном делу биљке, под кором, не захватајући при томе дрвенасти део. Симптоми болести, испољавају се у виду успореног раста воћака / винове лозе, жућења и раног опадања лишћа, сушењa појединих грана (изненадно у току сушног, летњег периода), односно постепеном пропадању целе биљке (у неколико година). Као последица сушења корена, биљка постаје нестабилна, клати се и лако изваљује.
Један од знакова присуства гљиве, је тамна боја коре у основи дебла, под којом се налази мицелија, која у мраку светли. Из зарaжених биљака, кроз кору корена, ка земљи се пробијају испреплетане траке мрке боје (тзв. ризоморфе), где настављају развој у виду ситних жилица.
У јесен, при основи дебла, уочавају се плодоносна тела, печурке. Оне имају јасно дефинисану дршку и шешир. Дршка је нежно жуте боје, дебљине око 1 cm, дужине до 10 cm. Шешир је боје меда, прекривен љуспицама, пречника 5-10 cm. На месту спајања дршке и шеширића налази се задебљање у форми прстена.
Будући да се гљива одржава у земљишту и зараженим биљним остацима, најефикаснијом мером се сматра избегавање подизање засада на крчевинама воћа, винове лозе и шумских врста. Стабла и чокоте, који су захваћени патогеном, потребно је извадити са што већим подземним делом, како би се смањила могућност преласка гљиве на корен околних, незаражених биљака.
Ivanović Marija
Ivanović Marija