Sorte dunje koje se gaje kod nas

Дуња се код нас гаји од давнина и то доста успешно. Њено ширење је било ограничено са њеном употребом, и свако је домаћинство имало по 2-3 дуње за себе, где су се од плодова дуње спремали слаткои, разни џемови или евентуално за справљање сокова у комбинацији са јабуком и крушком. Када се установило да се од плода дуње може добити јако укусан и квалитетан јак дестилат (ракија), њена популарност је порасла и започело се са њеним интезивним гајењем.

У Србији се гаји на површини од 1600 ха, а у нашем крају на површини од 80 ха. Производња дуње не може да подмири потражњу, па можемо рећи да је дуња дефицитарна воћна врста а кад знамо да са по хектару може произвести од 20 до 40 т. плода, који се ове године продавао по 30 динара а прошле по 55, свакако можемо рећи да је ово веома перспективна воћна врста, јер се ретко у воћарству може по хектару засада зарадити и до 15.000 еура. У нашем крају се гаје неколико сорти, и то: Лесковачка, Врањска, Шампион, Тријимф, Хемус и Асеница. Највише су распрострањене Лесковачка и Врањска (Дуњац) као опрашивач о којима је скоро све речено, међутим, због Erviniе amylovare која изазива појаву baktериозне пламењаче на коју су Лесковачка и Врањска дуња осетљиве, у сортимент су ушле и остале сорте дуње, као нпр, Хемус.Хемус је релативно нова сорта дуње код нас. Створена је у Институту у Пловдиву у Бугарској, укрштањем Пазардијске и Чешке дуње. Стабло је умерено бујно, широко разгранате круне а цветање средње рано. Самобесплодна је сорта и захтева опрашиваче Добро га опрашују Врањска и Тријумф. Плод је веома крупан просечне масе око 400 гр., крушкастог облика, зелено жуте до светло жуте лимун боје. Покожица плода је глатка и танка (не осећа се при јелу). Прекривен је финим сиво-жућкастим маљама. Сазрева крајем септембра и почетком октобра. У обичним условима плодови се могу чувати и до три месеца без појаве горких пега. Месо плода је крем-беличасто, просечне слаткости, киселкасто пријатног укуса, крто, нежно, умерено сочно, изражене ароме, без камених ћелија и веома је доброг квалитета. Плод је средње транспортабилности и манипулативности. Одличан је за све видове прераде а може да се конзумира и у свежем стању, пошто се на њему не појављују горке пеге и прозуклост плода. Најзначајнија особина ове сорте је та, што  у нашим условима није забележена појава бактериозне пламењаче тј. ервиније.