Šampinjonske (kompostne) mušice

Ove vrste su dugo poznate i opisivane kao štetoĉine pri uzgoju jestivih gljiva, pa otuda naziv kod nas šampinjonske mušice  Najĉešće vrste su izrodova Lycoriella i Bradysia. U Evropi je opisano ĉak 600 razliĉitih vrsta ovih mušica.Prisutne su svuda u prirodi i važţan su sastavni deo naše faune.

Znaĉaj. U proizvodnji peĉuraka predstavljaju vrlo neugodne I teško rešive štetoĉine, koje uzrokuju direktne štete. Međutim, mogu izazvati štete na rasadu i podlogama mnogih biljnih vrsta.

Direktne štete nastaju na mladom zasadu u vlažnom organskom supstratu, gde larve uništavaju koren i time prekidaju ulazne kanale za vodu i hranu, te dolazi do odumiranja zasada. U staklenike, plastenike i stanove dospevaju u preimaginalnim stadijumima, sa zaraženim supstratom (saksijskim cvećem) ili  uletanjem mušica iz spoljašnje sredine.

Opis i naĉin života. Odrasle jedinke su male, sitne mušice, veliĉine 1-3 mm. Telo im je usko, nežne građe, sive ili crne boje. Imaju duge, tanke pipke i noge .Opasne su njihove larve, koje su veliĉine do 5 mm, izduţenog i uskog tela, bele,providnog integumenta, sa jako sklerotiziranom crnom glavomŽenke ovih mušica su dobri letaĉi (za razliku od mužjaka). Posle parenja,pronalaze kompost ili zemljišni supstrat I odlažu jaja pojedinaĉno ili u gomile (50-200 jaja), iz kojih se pile larve kroz 2-3 dana. Larve se sakrivaju od direktnog svetla I zavlaĉe u supstrat. Ukupan razvoj šampinjonske mušice, od jajeta do imaga,na temperaturi od 18 °C traje 30 dana, a na temperaturi od 30 °C traje samo 20 dana.Larve mogu prouzrokovati velike štete. One se ne hrane samo raspadnutom organskommaterijom u supstratu, već i živom materijom, kao što su koren  I stablo biljaka. Larve se ubušuju u koren ili stabljiku reznica, rasada, mladih biljaka. Kao rezultat toga, dolazi do širenja sekundarnih prouzrokovaĉa bolesti biljaka (Pythium,Fusarium, Botrytis i dr.).Na napad su osetljive salata, paradajz, paprika, cveće, pojedini usevi koji se gaje u kamenoj vuni.

Mere suzbijanja:

– Preventivne – spreĉiti unos u plastenik.

– Mehaniĉke – upotreba žutih lepljivih klopki.

– Hemijske – upotreba insekticida (voditi raĉuna o karenci, rezistentnosti,fitotoksiĉnosti).

– Biološke – primena predatorskih  grinja koja se hrani larvama, I nekih  nematoda.