Primenom odgovarajuće agrotehnike dolazi do izražaja i vrednost plodoreda, međutim, primenom loše agrotehnike plodored gubi svoju vrednost. Plodored je smena (promena) useva u vremenu i prostoru. Danas ne možemo govoriti o klasičnom plodoredu, nego o plodosmeni. Kod određivanja plodosmene moramo uzeti u obzir biološke i agrotehničke potrebe paprike. Znajući to da paprika za normalan rast i razvoj zahteva puno vode, treba izbegavati preduseve koji iscrpljuju vodu iz zemljišta. Važno je da se posle skidanja preduseva ima dovoljno vremena za izvođenje svih agrotehničkih mera potrebnih paprici. Gajenje paprike u monokulturi već nakon druge godine značajno smanjuje prinos, pri čemu se zemljište naglo zaražava bolešću i štetočinama. Ne treba je na istom zemljištu gajiti 4-5 godina. Paprika u plodoredu dolazi na prvo mesto, jer dobro reaguje na đubrenje stajnjakom, s obzirom da ima dugu vegetaciju i da se gaji u uslovima navodnjavanja. Dobri predusevi za papriku su jednogodišnje i višegodišnje leguminoze, strna žita, trave, novoosvojeni tereni i razorane ledine. Loši predusevi za papriku su kulture iz iste familije (paradajz, plavi patlidžan, krompir i duvan) kao i kulture iz familije Cucurrbitacea, a pre svih krastavac zbog virusnih oboljenja. Paprika takođe neće uspeti na zemljištima gde su se na prethodnom usevu koristili atrazinska sredstva i pivot. Ona je svakako izvanredan predusev za većinu ratarskih i povrtarskih kultura.
Janjić Marija
Janjić Marija