Problemi u zaštiti voćne mušice – Drosphila suzukii

<p align=”LEFT”><span style=”color: #000000;”> <span style=”font-size: small;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”>Tokom prethodnih godina utvrđeno je prisustvo </span></span><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”>Drosphila suzukii</span><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”> u našoj zemlji. U pitanju je invazivna vrsta poreklom iz Azije koja se proširila i na druge delove sveta. Danas je prisutna u više zemalja Evrope i Severne Amerike. Glavni put širenja je trgovina poljoprivrednim proizvodima koje ovaj patogen parazitira, a to su plodovi različitih voćnih vrsta, poput maline, kupine, jagode, breskve, grožđa, trešnje, šljive i druge. Dakle, širok je krug domaćina što čini suzbijanje ove štetočine otežanim. Druga činjenica koja ograničava zaštitu jeste veliki broj generacija u toku godine (u povoljnim uslovima do 15). </span></span></p>
<p align=”LEFT”><span style=”font-size: small;”><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”>Za razliku od većine</span></span><i> </i><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”>vočnih</span></span><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”> mušica ova vrsta, parazitira plodove voća dok je ono još na biljci, zahvaljujući svojoj snažnoj testerastoj legalici kojom zaseca epidermis ploda, polaže jaja u unutrašnjost iz kojih se razvijaju larve. One se dalje hrane sadržajem ploda, a iz njih se najposle razvijaju lutke koje mogu biti ili unutar ili na površini ploda. Na kraju ciklusa pojavljuje se imago koji prezimi. Jedna ženka ove mušice može da položi od jednog do tri jajeta na jednom mestu, ali kako jedan plod može posetiti više ženki, to se iz istog ploda može izleći 60-70 jedinki. Reprodukcioni ciklus je</span></span><u> </u><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”>veoma kratak i varira između 1 i 2 nedelje, u zavisnosti od uslova sredine, što znači da samo jedan par može da produkuje stotine jedinki u potomstvu za samo nekoliko nedelja. Ova štetočina ima veliki reprodukcioni potencijal čije intenzivni širenje pomaže razvijena svetska trgovina, kao i veliki broj generacija koje razvija tokom godine.Radi se veoma opasnoj štetočini, čiji uticaj na poljoprivredu naše zemlje ne može da se potceni, zbog činjenice da parazitira gotovo sve voćne vrste koje su od ekonomskog značaja. Osim direktnih šteta koje izaziva ishrana unutar ploda, postoje i indirektne štete zbog pojave sekundarnih parazita, gljivica i bakterija, koje</span></span><u> </u><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”>uzrokuju trulež. Na pojedinim parcelama pod breskvom u SAD, pričinjena je 100% šteta.</span></span></span></p>
<p align=”LEFT”><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: small;”>Azijska voćna mušica preferira područja visoke vlažnosti i umerene temperature, dakle umereno- kontinentalni klimat kakav vlada na našim prostorima. Može se očekivati dalja adaptacija ovog parazita u našim uslovima, pogotovo jer, po dosadašnjim istraživanjima, hladna zima nema veći uticaj na stepen preživljavanja insekta.</span></span></span></p>
<p align=”LEFT”><span style=”font-size: small;”><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”>Naši poljoprivredni proizvođači vizuelno teško mogu da razlikuju pomenutu vrstu od ostalih voćnih mušica koje su odomaćene na našem terenu, poput vinske mušice, </span></span><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><i>Drosophila melanogaster. </i></span></span><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”>Pouzdana identifikacija moguća je samo u laboratorijskim uslovima, i to naročito na osnovu specifično građene testeraste legalice, koja je upadljivo razlikuje od ostalih vrsta istog roda, što je i razlog zašto je ona u stanju jaja da polaže u zreo plod tokom vegetacije, što nije svojstveno za neke druge vrste. Ipak, najpouzdanija identifikacija je PCR metodom. Upravo zbog činjenice da štete pričinjava u vreme neposredno pred berbu, zaštita hemijskim sredstvima zbog trajanja karence je isključena, a način života larve koji se odvija unutar ploda takođe onemogućava hemijsku primenu. Osim toga, primena feromona i feromonskih klopki nije moguća jer ova vrsta ne produkuje seksualne feromone kojima privlači jedinke iste vrste tokom parenja, već se kopulacija odvija na mestu ishrane, odnosno na voćnim plodovima kojima bivaju privučene jedinke oba pola ove vrste radi ishrane.  Zbog toga se akcenat daje na higijenskim merama koje preventivno mogu uticati na ograničenje populacije ovih insekata. Tu spadaju orezivanje i uklanjanje infestiranih plodova. Mnogo nade se polaže u mogućnost biološke kontrole korišćenjem parazitne osice iz roda </span></span><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><u>Phaenopria</u></span></span><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><i>.</i></span></span></span></p>
<span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: small;”>Svetodavac:Žaklina Mladenović</span></span>