Xanthomonas arboricola pv. corylina – bakteriozna plamenjača leske

Vrlo je opasan patogen leske koji može dovesti do propadanja čitavih zasada. Bakteriozna plamenjača leske, čiji je prouzrokovač fitopatogena bakterija Xanthomonas arboricola pv. corylina, najznačajnije je bakteriozno obolenje leske. Ova bakterioza je posebno opasna u godinama sa obilnim kišama u period zrenja leske.
Simptomi bolesti se ispoljavaju na nadzemnim organima biljke. Prvi simptomi se uočavaju na pupoljcima u proleće u vidu tamnih uglastih pega. Takvi pupoljci dobijaju mrku boju i ne otvaraju se. Simptomi na lišću su u vidu sitnih uglastih ili nepravilnih pega koje su ograničene nervima. U početku su ove pege žuto-zelene do tamno-zelene boje, a kasnije postaju crvenkasto-mrke. Zaraženo lišće se slepljuje za letoraste tokom zime i zbog svega ovoga biljke izgledaju kao da su spaljene.
Bakteriozna plamenjača je najštetnija na letorastima, granama i stablu. Na letorastima se javljaju prstenaste pege koje se šire i dovode do sušenja i izumiranja zaraženih delova. Izumiranje mladih grančica i letorasta je najvažniji simptom bolesti. Slični simptomi su i na kori biljke. Na omotaču ploda se javljaju pege nepravilnog oblika sa blagim udubljenjima na sredini. Ovo obolenje veoma retko zahvata jezgro a infekcija ploda nije od većeg ekonomskog značaja.
U uslovima vlažnog i kišovitog vremena, na obolelim organima u okviru pega pojavljuje se eksudat sluzaste kozistencije, koji se suši i dobija izgled sjajne smolaste skrame. Tokom vegetacije, eksudat se prenosi kapima kiše, vetrom ili reznim alatom i dospevajući na druge biljne organe omogućava sekundarne infekcije. Osnovni izvor inokuluma predstavljaju zaraženi pupoljci i rak rane na granama i stablu, u kojima patogen prezimljava. Bakterija se održava na opalom lišću na površini zemljišta nekoliko meseci.
Najznačajnija mera u cilju sprečavanja pojave i prenošenja ove bolesti je korišćenje zdravog sadnog materijala. U koliko je bolest prisutna, oboleli biljni delovi, zaražena stabla i mladi izdanci koji rastu iz osnove žbuna, moraju se ukloniti iz zasada i spaliti. Takođe, dezinfekcija alata za orezivanje je veoma važna mera u sprečavanju prenošenja ove fitopatogene bakterije. Hemijska zaštita se svodi na upotrebu preparata na bazi bakra tretiranjem biljaka u proleće u vreme otvaranja pupoljaka, krajem leta i kasno u jesen kada opadne 2/3 lišća.
dipl.inž. Slavica Maksimović, PSSS Šabac