Bakteriozna plamenjača dunje

Бактериозна пламењача дуње– Ивана Обрадовић

Веома је распрострањена и штетна болест. Појава Erwinia amylovora у Србији први пут

забележена 1990. године и убрзо је експериментално доказана. Веома брзо се

проширила и захватила све регионе наше земље. Сматра се једним од најопаснијих

патогена многих врста воћака а посебно крушке дуње и мушмуле. Воћни засади са

више од 30% заражених биљака су искрчени на преко 100 ha. Што указује на њену

масовну појаву на југу Србије, због чега је дошло до масовног крчења под засадом

дуње.

Симптоми болести Еrwinia amylovora паразитира све органе воћака(цветове, лишће,

младаре, гране стабло и корен). Заражени цветови постају тамномрки, подсећају као да

су измрзли, вену суше се и опадају. Патоген се шири кроз цветну дршку и захвата

лишће и младаре. Оболело лишће некротира, поприма црну боју, суши се и деформише,

али не опада већ остаје на гранама. Оболели младари се, такође суше, некротирају,

попримају мрку а потом црну боју, и на врху се савијају у виду штапа а симптом је

познат као "штапичавост". Симптоми на плодовима се могу уочити само док су млади и

слични су онима на лишћу, јер и они некротирају и не опадају.

Прве промене на гранама се уочавају променом боје коре, која се суши, некротира,

пуца, настају ситне рак-ране и љушти се. На оболелој кори се јавља бактеријски

ексудат у виду ситних капљица које временом очврсну и имају ћилибарну боју, а потом

потамне. Појава ексудата може да има дијагностички карактер, јер се по њему ова

бактерија разликује од неких особина које проузрокују сличне симптоме. Често се

дешава да најпре оболи само једна грана на стаблу и да се болест временом шири и

захвата остале гране, стабло и корен када долази до сушења читаве биљке.

Влажно и топло време потпомаже развоју болести. При температури од 23°С и

влажности ваздуха изнад 70% инфекција је најинтензивнија.

Заштита.Стандардне препоруке кажу да се прскање изводи кад опадне већи део лишћа,

како би квалитетно покрили стабло, гране и гранчице. У том случају плаво прскање

треба обавитиса препаратима на бази бакрауз додатак минералних уљакад почне

опадање лишћа односно када опадне 70% лишћа. Јер, чим опадне 70% лишћа већ има

довољно раница да се преко њих оствари инфекција довољно јака да проузрокује штете

на воћкама. Заштита се превасходно можеостварити превентивним радикалним мерама,

као што су одсецање оболелих грана на 10-20 сm испод видљивог места заразеи

извршити дезинфекцију после сваког одрезивања зараженог ткива како би се смањило

преношење бактерије или вађењем читавог стабла уколико је цело обухваћено овом

болешћу. Али осим тога треба покупити заражено лишће, врхове гранчица

мумифициране и труле плодове и спалити или дубоко заорати.