Pepelnica leske (Phyllactinia guttatase) česta je i ekonomski značajna bolest ove voćne kulture. Simptome je moguće uočiti u julu i avgustu. Ova bolest se javlja kako širom Evrope tako i kod nas. Osim leske parazitira i druge biljke: javor, zovu, brezu, kesten, persimon, bukvu, dud, topolu, vrbu, brest, krušku…U našim uslovima se obično javlja krajem leta, početkom jeseni. Ukoliko se suzbijanje ne obavi u prvim fazama pojave bolesti, može doći do potpune defolijacije – ogoljenosti leske. Za razliku od drugih pepelnica, ova se najčešće javlja na naličju lista pa se teže uočava. Treba napomenuti da se ova bolest prvenstveno javlja na listu, međutim, može da se nađe i na plodu. Konidije i konidiofore stvaraju belo-sivkastu, brašnastu navlaku. Pojedinačne kolonije na listu kružno se šire i ubrzo cela povšina naličja liske biva prekrivena belo-sivkastom skramom. Micelija prodire u unutrašnjost zaraženih organa i po tome se takodje razlikuje od drugih pepelnica za koje je karakteristično da se zadržavaju na površini.Zaraženi listovi menjaju boju u žuto a kasnije nekrotiraju, postaju braonkasti i opadaju. Znači, endofilna micelija uzrokuje nekrozu, sušenje i opadanje lišća, tj.do potpune defolijacije. U jesen na naličju lista obrazuju se brojne kleistotecije koje služe za održavanje parazita tokom zime. Parazit prezimljava u tom opalom lišću. Dozrele kleistotecije pucaju i oslobađaju askospore koje inficiraju zeljaste organe biljaka. Na zaraženim biljnim organima se formiraju kolonije sa konidioforama i konidijama uz pomoć kojih se vrše zaraze tokom vegetacije. Suzbijanje se vrši mehanički, sakupljanjem zaraženog lišća i iznošenjem iz zasada, zatim plitkim zaoravanjem sa 40 kg/ha ureje, pošto parazit prezimljava u tom otpalom lišću, kao i fungicidima. Fungicidi na bazi sumpora su u praksi pokazali rezultate, kao i fungicidi sistemičnog mehanizma delovanja na bazi aktivne materije penkonazol ili trifloksistrobin.
dipl.ing.poljoprivrede Svetlana Šućević
PSSS Novi Pazar
Šućević Svetlana
Šućević Svetlana