Žetva na teritoriji Nišavskog okruga

Na teritoriji Nišavskog okruga žetva ozimih strnih žita krenula je pre dve nedelje. Najpre se krenulo sa žetvom ječma koju je prekidao kišni period u dva navrata. Ubrzo po početku žetve ječma, na teritoriji Niša i Doljevca, gde su pšenice ubrzano sazrevale zbog brzog gubitka lisne mase u periodu sazrevanja krenulo se i sa žetvom pšenica. Zbog masovne pojave bolesti tokom vegetacije pšenice posebno na pomenutim terenima brzi gubitak fotosintetičke aktivnosti lisne mase doprineo je ubrzanom sazrevanju i ranijem početku žetve pšenice u odnosu na ostale terene Nišavskog okruga. Stabilizacija vremenskih uslova, prestanak padavina doprineće da ostali usevi strnih žita sazru, gde se zbog sprovedene agrotehnike i drugačijeg tipa zemljišta i nadmorske visine kasnilo sa sazrevanjem. Ova godina je zbog dosta padavina kasnila u odnosu na predhodne kako sa dužinom vegetacije, tako i sa žetvom. Ulazi se već u polovinu jula a žetva se tek zahuktava. Kakvi su rezultati žetve? Na teritoriji Niša i Doljevca, usevi ozimog ječma već su uglavnom požnjeveni. A požeto je i bar 20-30% useva ozime pšenice. Na ostalim terenima Nišavskog okruga u punom toku je žetva ječma i počinje se sa žetvom ozime pšenice. Prvi rezultati požnjevenih površina ukazuju na ono šta smo očekivali i prognozirali što se tiče prinosa i kvaliteta prinosa. Prinosi pšenice će biti značajno ispod višegodišnjeg proseka, oko 3t/ha. Prinosi ječma su na nivou višegodišnjeg proseka, oko 4t/ha. Velika razlika u prinosima ozimih strnih žita sa požnjevenih površina karakteriše ovogodišnju žetvu. Usevi ječma su imali prinose od 3 pa do 7t/ha. Usevi ječma uspeli su bolje da prebrode period nepovoljnih vremenskih useva tokom sazrevanja i postignu solidne rezultate prinosa. U ovako vlažnoj godini, sigurno da nema dobrog kvaliteta zrna, hektolitarska težina zrna je slabijeg kvaliteta i sadržaj proteina je uvek niži u vlažnijim nego u suvim uslovima sazrevanja. Na niže prinose su pored nepovoljnih agroekoloških uslova i velikih količina padavina uticao i značajan procenat prisustva različitih bolesti. Kiše pogotovu od cvetanja i sazrevanja pre svega su dovele do pojave fuzarijuma u klasu pšenice, odnosno bolesti praznih klasova i šturih zrna, a ima čak i pojave glavnice. Fuzarijum klasa se lako može zapaziti na parcelama po tamnoj obojenosti klasa i takvi klasovi su uspravni. Zrno je šturo i njega će oduvati vetrovi kombajna prilikom kombajniranja. Dug period s kišama tokom sazrevanja „isprao“ je zrno pšenice, odnosno uticao na smanjenje hektolitra zrna, sadržaja proteina, glutena i doprineo jako slabom kvalitetu zrna pšenice. Prinosi pšenice su od 2t/ha, a ima i dobrih prinosa od oko 5,5-6t/ha a na pojedinim parcelama se očekuje i do 7t/ha. Uz nepovoljne vremenske uslove, ovakvoj situaciji u žetvi doprineo je u velikoj meri i kvalitet primenjene agrotehnike. Rok setve jer prvi faktor, u slučaju ranije setve, već krajem godine zbog toplih uslova i povoljne vlage došlo je do pojave bolesti poput septorije i pojava cikada i lisnih vašiju zbog pomenutih uslova doveo je do pojave virusa na rano posejanim usevim ječma i pšenice. Sa povećanim uslovima vlage tokom perioda intenzivnog porasta useva pšenice značajno su napredovale bolesi pegavosti lista, lisne rđe i žute rđe koja je posebno nanela veliku štetu i preran gubitak lisne mase useva pšenice na teritoriji Doljevca i dobrog dela nižih terena Niša. Kasnije se žuta rđe pojavila i na ostalim terenima čitavog Nišavskog okruga u manjem ili većem obimu i značajno uticala na prinose. Na kraju kiše tokom cvetanja značajno su uticale na pojavu fuzarijuma klasa. Otporniji sortiment, bolje startno đubrenje i prihrana, kasnija setva tokom jeseni, obavezna zaštite protiv bolesti bar u dva tretmana tokom početka intenzivnog porasta i tokom cvetanja, adekvatnim i kvalitetnijim fungicidima, omogućili su da pojedini proizvođači dobiju ili očekuju odlične prinose ove godine bar 6-7t/ha. U ovakvoj godini to je veoma značajno, posebno kad se cena ječma neočekivano spustila, na čak 16 din/kg, a 18din/ha za pšenicu. Ne računajući troškove žetve i zaštite protiv bolesti (trebalo je raditi 3 tretmana kojim bi suzbili žutu rđu), računica je bila da se za sigurnih 5t/ha trebalo uložiti bar 80-90000din/ha, u odnosu na ranije setve gde je trebalo uložiti 50-55000/ha za ovaj prinos. To znači da je neophodno da prinos bude 5t/ha da bi se bilo na nuli. Vrlo retko će prinosi biti na ovom nivou jer su i potrebna ulaganja izostala. Sejalo se nekvalitetno seme, bez adekvatnog đubrenja zbog povećanih cena senena(za 30-50% više nego lane, i već ranije skupog đubriva od predhodne setve uz dodatnu potrebnu zaštitu), i zato nema dobrih useva i očekivanih rezultata. Hektolitarska težina zrna kreće se od 62-75kg/l što je zaista malo.
Ekonomija cena jedna je od stavki koja će verovatno uticati na predstojeću setvu i koja u ovoj proizvodnoj godini neće zadovoljiti očekivanja ratara. Međutim mi, agronomi uvek ćemo se truditi da zagovaramo setvu. Treba sejati prema mogućnostima, odnosno spremnosti da se ubuduće sprovede potpuna potrebna agrotehnika. Setva otpornijih sorti na bolesti, sorti kvalitetnijeg zrna koje će omogućiti bolju cenu, setva deklarisanog semena, pravilno i izbalansirano đubrenje, obavezna primena fosfora pošto ga prema analizama u zemljištima na kojima se seju ratarske kulture uglavnom nema, primena zaštite protiv bolesti je obavezna pošto su zime uglavnom tople, vlaga dođe u periodima kada ninje usevima strnih žita potrebna i bolesti su uvek prisutne. U buduće su svake godine obavezna dva tretmana zaštite protiv bolesti, početkom intenzivnog porasta i u cvetanju, a ove godine je trebalo i tri puta. O zaštiti protiv korova i ne treba pričati koliko je obavezna a koliko je izostala na parcelama, a pogotovu je i dalje prisutna najezda divljeg ovsa. Šta pored ostalog prerporučiti? Obavezan tropoljni plodored za svaku ratarsku kulturu, obavezna upotreba potrebnih količina fosfora, obavezna zaštita protiv divljeg ovsa. Posle žetve, ima dovoljno vlage za ljuštenje strništa na-10-15sm dubine, zaoravanje žetvenih ostataka zbog povećanja sadržaja humusa, unoc 40-60kg/ha azota zbog smanjenja odnosa C:N, odnosno stvaranja povoljnih uslova za mineralizaciju ili razlaganje žetvenih ostataka, u obliku 100kg/ha ureje ili 150 kg/ha KAN-a