Плодови шљиве су веома осетљиви на неповољне промене након бербе, као што су омекшавање, дехидратација и појава трулежи. Због тога, убране плодове треба што пре транспортовати из воћњака у пакирницу, складиште или фабрику за прераду. Да би се спречило кварење плодова, потребно је да се они после бербе што пре расхладе. Тиме се одстрањује највећа количина топлоте коју су плодови примили из спољашње средине и која врло неповољно утиче на њихову трајашност и квалитет. Поред спољашње топлоте, дисањем плодова се такође ослобађа топлота која додатно повећава температуру убраних плодова. Расхлађивање убраних плодова је обавезна мера ако се планира чување плодова у хладњачи или њихов транспорт на удаљена тржишта дужи од 24 часа. Постоји неколико начина за расхлађивање плодова. Најједноставнији начин је држање плодова у хлађеном складишту на температури 0-1°C. У циљу смањења транспирације плодова, потребно је да се у коморама обезбеди висока релативна влажност ваздуха. Други начин расхлађивања је помоћу форсираног ваздуха веће брзине кретања. Помоћу вентилатора хладан ваздух се потискује да протиче између и око боксева са плодовима. Брзина хлађења је пропорционална брзини кретања ваздуха, која обично износи 1-6 м/с. Хлађење плодова шљиве помоћу форсираног ваздуха је 2-5 пута брже у односу на обично хлађено складиште. Код сорте шљиве Санта Роса утврђено је да је време потребно за расхлађивање плодова чија је температура била 25° C на температуру од 3° C износило око 65 минута. Најефикаснији начин расхлађивања плодова је тзв. хидрохлађење (хлађење водом). Плодови се потапају у хладну воду, која је хлорисана да би се смањила појава гљивичних болести. Недостатак хидрохлађења је што утиче на већу појаву трулежи плода у току чувања.
Коришћена литература Шљива Проф.др Драган Милатовић
ПССС Смедерево Биљана Николић
Nikolić Biljana
Nikolić Biljana