ULOGA  KALCIJUMOMA U ISHRANI GAJENIH BILJAKA- Jorgovanka Vlajovac, dipl.ing.

Kalcijum, bitan elemenat u ishrani gajenih biljaka, u zemljištu ce nalazi u nezamenjivom obliku u raznim mineralima kao što su kalcijum karbonat, kalcit, dolomit, kalcijum fosfati, apatiti, silikati.

Ovi oblici kalcijuma su nepristupačni i tek nakon razlaganja i rastvaranja mogu mogu biti usvojeni od strane biljaka. Na rastvorljivost kalcijum karbonata najveći uticaj ima ugljen dioksid pomoću koga prelazi u bikarbonatni oblik i postaje pristupačan za usvajanje.

Ali, bikarbonatni jon je jako pokretljiv i lako se ispira iz gornjih slojeva zemljišta. Kalcijum se takođe u zemljištu nalazi i zamenjivom obliku, vezan za adsorptivni kompleks, kao i u zemljišnom rastvoru odakle je lako pristupačan biljkama.

Zbog načina iskorišćavanja zemljišta i neunošenja kalcijuma putem đubriva u dovoljnim količinama, često dolazido njegovog potpunog gubitka iz orničnog sloja, što ima za posledicu povećanje kiselosti (smanjenje pH vrednosti) zemljišta, a time i razaranje složenog zemljišnog kompleksa, ispiranje ostalih hraniva, narušavanje strukture zemljišta i naravno njegov nedostatak kao biogenog elementa za gajene biljke. Kalcijum se iz zemljišta odnosi prinosom gajenih biljaka, a samim prelaskom u pristupačan oblik praktično je nezaštićen od ispiranja i većina naših zemljišta, do skoro bogatih kalcijumom, ostaju bez njega u orničnom sloju.

Jedina mera popravke odnosno neutralizacije ovakvih zemljišta je izvođenje kalcifikacije, odnosno unošenje kalcijumovih đubriva. Za kalcifikaciju se mogu koristiti: negašeni i gašeni kreč, kračnjak, lapor, njival, saturacioni mulj idr koji se razlikuju  samo u sadržaju kalcijum oksida.

Da li kalcifikacija treba da se obavi kao meliorativna mera kazuje nam hemijska analiza zemljišta kojom se određuje pH vrednost. Inače sumnja proizvođača u kiselost zemljišta može da  se potvrdi i posmatranjem gajenih biljaka. Na kiselim zemljištima usevi su neujednačeni, kržljavi, listovi su ljubičasti ili žuti, biljke se lako sparuše…

Nakon obavljene analize zemljišta određuju se količine krečnog materijala koje su potrebne.

Količine kreča se kreću od 3 do 5 t/ha (u zavisnosti od vrednosti pH zemljišta), a ovu meru je najbolje izvoditi nakon skidanja strnih žita (pšenica, ječam, tritikale) kako bi bilo dovoljno vremena za preobražaj krečnog sredstva i za uspostavljanje ponovne ravnoteže u zemljištu. Tako će do proleća “šok” izazvan kalcifikacijom nestati. Poželjno je sa krečnim materijalom uneti i stajsko đubrivo i sve dobro izmešati sa zemljištem. Kalcifikacija treba da predhodi kulturama koje se gaje u sledećoj godini: lucerka, kukuruz, suncokret.

Efekti ove mere vide se već u prvoj godini, ali tek u drugoj godini nakon kalcifikacije plodnost zemljišta se stabilizuje, a prinos i kvalitet se povećavaju značajnije.
U slučajevima gde je agrohemijska analiza pokazala da su zemljišta kisela i jako kisela postupak kalcifikacije treba ponoviti dve godine posle prvog unošenja krečnog sredstva.

Jorgovanka Vlajkovac, dipl. ing.
PSSS Požarevac