Zašto poštovati plodored u ratarstvu

Mi u proseku u Srbiji imamo pod pšenicom i kukuruzom oko 60 % orničnih površina. Zbog nestabilnosti u ceni semena, goriva, đubriva i svega drugog u poljoprivredi zadnje dve godine primetno je da se ponovo vraća običaj gajenja pšenice i kukuruza u monokulturi.Ova pojava je vezana kako bi se izbegla eventualna cenovna iznenađenja.
Značaj plodoreda se dokazuje uvek kada se primeni gajenje kulture u monokulturi, a naročito višegodišnjoj. Svako ko ga poštuje (plodored) ima veće prinose, manje bolesti, korova I štetočina. Stalno treba napominjati prednosti poštovanja plodoreda u razgovorima sa poljoprivrednim proizvođačima. Uvek bi trebalo da se prave planovi plodoreda zato što se može promeniti projektovana setvena struktura. Nakon toga raditi osnovnu obradu po zadatoj agrotehnici za svaku predviđenu ratarsku kulturu..
Pored monokulture u gajenju pšenice i kukuruza, najčešći je dvopoljni plodored i to pšenica – kukuruz
Trebalo bi ovaj dvopoljni plodored pšenica-kukuruz prevesti svuda gde nam to dozvoljavaju uslovi spoljne sredine i zemljišta bar u tropoljni , a kao primer navodim pšenica-soja-kukuruz. Poljoprivredni proizvođači bi imali sledeće prednosti: bolje korišćenje hranljivih elemenata iz zemljišta, efikasniju borbu protiv štetočina, bolesti , korova i racinalnije korišćenje poljoprivredne mehanizacije. Gajenjem leptirnjače kroz tropoljni plodored mi prekidamo životni ciklus štetočina, bolesti i korova koje su vezane za kukuruz I pšenicu. Soja ili ostale leptirnjače obogaćuju zemljište azotom , povećavaju se prinosi naredne kulture nakon leptirnjača bez dodatnih ulaganja,raspoređuju se troškovi proizvodnje na celu sezonu.
Iskustvo naših proizvođača pokazuje da gajenje kukuruza u monokulturi ima dugoročno veliki uticaj na smanjenje prinosa kukuruza i to između ostalog i kroz pojačano prisustvo korova koji su stalno prisutni ,a teško se suzbijaju i sve češćom pojavom kukruzne zlatice na našim parcelama. Jedini efikasan način borbe protiv sirka i kukuruzne zlatice je gajenje kukuruza u plodoredu.
Zbog svega ovoga slobodno se može reći da su leptirnjače odličan predusev kukuruzu naročito, da ponovim još jednom, kao jedna od mera borbe protiv jednogodišnjih uskolisnih korova i prisustva kukurzne zlaticeu kukuruzu. Biomasa leptirnjača se brzo razgrađuje i dopunski obogaćuje zemljište biloški vrednim azotom koji je proizveden azotofiksacijom.
Ne treba zaboraviti da se jednogodišnje leptirnjače proizvode najčešće radi dobijanja zrna koje ima primenu u ishrani ljudi i domaćih životinja i kod ovih zadnjih predstavljaju važan izvor proteina u ishrani direktno ili posle industrijske prerade.
Za jednogodišnje leptirnjače važi da donose ekonomsku dobit, da se njihova proizvodnja može obaviti sa već postojećom mehanizacijom na većini naših gazdinstava ,tako da je i to još jedan razlog za uvođenje tropoljnog plodoreda sa jednogodišnjom leguminozom pored pšenice i kukuruza.
Opšta je preporuka da naši poljoprivredni proizvođači, naročito ratari i stočari što više primenjuju plodored na svojim parcelama i to gde god je to moguće tropoljni sa sojom. Soja ostavlja čistu parcelu od korova, zemljište je rastresito, a i može se izborom sorte određenje grupe zrenja približno odrediti vreme žetve što nam daje vremena da obradimo parcelu i uz punu agrotehnikupripremimo zemljište za naredni usev.
Cena poljoprivrednih proizvoda i troškovi u njihovoj proizvodnji su odlučujući za opstanak poljoprivrednog gazdinstva, ali treba gledati i računati dugoročnu korist od primene plodoreda