Bolesti klipa kukuruza

Најзначајније болести клипа кукуруза су:
Фузариозна трулеж клипа (Fusarium spp.), аспергилозна плеснивост кукуруза (Aspergillus spp.), пеницилиозна плеснивост кукуруза (Penicilium sp.), мехураста гар кукуруза (Ustilago maydis).
Фузариозну трулеж клипа кукуруза проузрокују гљиве из рода Fusarium spp. Представља једну од најраспрострањенијих болести клипа кукуруза. Болест се јавља на клипу кукуруза, захвата појединачна зрна или групе зрна местимично распоређених по целом клипу. Симптоми се јављају у виду ружичастобеле, црвеносиве масе плесни. Инфекција се остварује најчешће преко рана које могу бити проузроковане градом, исхраном инсеката, преко свиле или механичким повредама Гљиве презимљавају у остацима биљака на пољу и у изумрлим коровским биљкама. Споре се разносе ветром, кишом и инсектима. Фузариозне врсте оштећују биљке у пољу, мада се могу јавити и у складиштима уколико је влага у зрну изнад 14 %.
Аспергилозну плеснивост кукуруза проузрокују гљиве из рода Aspergillus spp. Болест се јавља на врху клипа у виду сивозелене пудерасте масе плесни. Инфекција се остварује преко рана услед исхране инсеката, преко свиле или других механичких повреда. Развоју болести погодују сува и топла лета, могу се јавити и на температурама изнад 35 ºC. Гљиве презимљавају у биљним остацима или на ускладиштеном кукурузу. Споре се разносе ветром и инсектима.
Пеницилиозну плеснивост кукуруза проузрокују гљиве из рода Penicilium sp. Симптоми су у виду унутрашњег обезбојења клице до потпуне покривености клипа плавичастозеленом масом плесни. Инфекција се остварује преко свиле, преко рана услед исхране инсеката или механичких повреда.
Микотоксини представљају секундардне метаболите гљива. Међу гљивама које производе микотоксине најпознатије су гљиве из рода Fusarium spp., Aspergillus spp., Penicilium spp., чија се стабилност не ремети технолошким процесима, остају трајно у биљци и њеним производима. Врсте рода Fusarium синтетишу велики број фузариотоксина, а врсте рода Аspergillus синтетишу афлатоксине.
Мехурасту гар кукуруза прузрокује гљива Ustilago maydis која се јавља на свим надземним деловима кукуруза. Изазива појаву мехурастих гала на инфицираним местима. Гале се формирају на стаблу, листовима, клипу и метлици, а састоје се од црне масе која представља споре гљиве. Гале захватају вршне делове клипа. Инфекција се остварује најчешће преко рана које могу бити проузроковане градом, исхраном инсеката или механичким повредама. Количина формираних гала зависи од влажности и температуре земљишта, ако су температуре ниже долази до споријег формирања гала, чак и у условима веће влаге земљишта. Гљива презимљавају у остацима биљака на пољу или у земљишту, могу одржати виталност више година. Није утврђено да гљива производи микотоксине, тако да исхрана животиња инфицираним биљкама не представља опасност.
Мере сузбијања: плодоред, добро избалансиранa минерална исхрана земљишта спречити механичко повређивање биљке, избор толерантиних хибрида, заштита усева од штетних инсеката који услед своје исхране праве ране на биљкама, заштита усева од корова, припрема складишта пре складиштења кукуруза у зрну или клипу.