Zemljište i njegova uloga u obezbeđivanju vode i hranljivih materija

Plodnost zemljišta, naročito gornjeg sloja zemljišta, je važna jer određuje koliko je hranljivih materija potencijalno dostupno vinovoj lozi. Vinova loza koja se uzgaja za proizvodnju vina uopšte nema koristi od velikih količina vode ili velikog unosa hranljivih materija, jer je verovatno da će iskoristiti ove resurse za prekomerni vegetativni porast na štetu kvaliteta vina.

Karakteristike određenog zemljišta imaju veliki uticaj na dostupnost vode i koncentraciju hranljivih materija uskladištenih u njemu, a time i na dostupnost hranljivih materija vinovoj lozi.

Ključne osobine zemljišta u zoni korena koje značajno utiču na dostupnost vode i hranljivih materija uključuju:

– dubina i plodnost;
– tekstura i struktura;
– hemijske osobine i
– sadržaj organske materije.

Duboko zemljište omogućava prostrano prodiranje korena, što omogućava vinovoj lozi da istražuje velike količine zemlje i potencijalno velike zalihe vode i hranljivih materija. veći razvoj korena i bočno i vertikalno je posebno važno kada je zemljište relativno neplodno.
Plodnost zemljišta, a posebno gornjeg sloja zemljišta, je važna jer određuje koliko je hranljivih materija potencijalno dostupno vinovoj lozi. Vinova loza koja se uzgaja za proizvodnju vina uopšte nema koristi od velikih količina vode ili velikog unosa hranljivih materija, jer je verovatno da će vinova loza iskoristiti ove resurse za prekomerni vegetativni rast na štetu kvaliteta vina. Mnogi „svetski poznati“ vinogradi nalaze se na zemljištu slabije plodnosti.
Pošto je plodnost zemljišta prostorno promenljiva i bočno i vertikalno, poznavanje varijacija u karakteristikama zemljišta je važno jer će to uticati na prirodu rasta vinove loze i potrebe za vodom i đubrivom u određenom vinogradu.
Tekstura zemljišta je mera relativne količine čestica peska, praha i gline. Tekstura je važna komponenta jer određuje količinu vode koju zemljište može da zadrži kada je vlažno, kao i količinu vode i rastvorenih hranljivih materija koje su potencijalno dostupne za unošenje vinove loze. Prema teksturi zemljišta se klasifikuju prema mehaničkom sastavu:
Peskovita zemljišta (veoma pogodna za obradu, lako se dreniraju, ali lako i otpuštaju vodu u sušnim periodima)
Glinovita zemljišta (teška za obradu, teška za odvođenje viška vode, ali dosta dugo uspevaju da zadrže vlagu u sušnim periodima)
Između ova dva ekstrema je “ilovača”, koja se smatra pogodnim zemljištem (ima odgovarajući odnos čestica peska, gline i prašine).
Struktura zemljišta se odnosi na veličinu, oblik i način međusobnog spajanja pojedinačnih čestica. Zemljišta sa dobrom strukturom omogućavaju dobar vazdušni i vodni režim.
Nasuprot tome, zemljišta sa lošom strukturom imaju slabu poroznost što rezultira ograničenim kretanjem vazduha, vode, korena i hranljivih materija.