Kiselost zemljišta i pravilan razvoj biljaka

Kiselost zemljišta je jedan od važnijih faktora koji utiču na prirast biljaka, prinos i sveukupno uspešno gajenje i produktivnost biljne proizvodnje. Meri se pH vrednošću zemljišnog rastvora. Ukoliko u zemljišnom rastvoru prevladavaju H+ joni, onda je zemljište kiselo, ako prevladavaju OH – joni onda je ono alkalno, a ukoliko je podjednako H+ i OH- jona, onda je zemljište neutralne reakcije Neutralna pH vrednost je oko 7, a što je kiselost zemljišta veća to je pH vrednost manja.

Oznaka reakcije pH
vrlo jako kisela <4
vrlo kisela 4.0-4.9
umereno kisela 5.0-5.9
slabo kisela 6.0-6.9
neutralna 7.0
slabo alkalna 7.1-8.0
umereno alkalna 8.0-9.0
jako alkalna 9.1-10.0

Unošenjem kreča u zemljište dolazi do rastvaranja na jone kalcijuma, bikarbonata i hidroksidne jone. OH joni neutrališu zemljišnu kiselost vezujući H+ jone i formirajući na taj način H2O.Time se smanjuje koncentracija H+ jona uz istovremeno povećanje vrednosti pH. Za kalcifikaciju se mogu koristiti fino samleven kalcijum karbonat, laporac, pečeni kreč, gašeni kreč, saturacioni mulj, njival i druga sredstva.

Dostupnost pojedinih elemenata za biljnu ishranu ograničena je pH vrednošću zemljišta. Tako biljke mogu usvajati hranjive elemente iz zemljišta samo u okviru odgovarajućeg raspona pH vrednosti,pa se može desiti da nekog elementa u zemljištu ima dovoljno ali da usled pH vrednosti nije dostupan biljkama.
Slaba plodnost kiselih zemljišta uzrokovana je, pre svega, visokim sadržajem H, Al, Fe i Mn jona i nedostatkom ili smanjenom pristupačnošću Ca, Mg, P i nekih mikroelemenata u adsorptivnom kompleksu zemljišta.

Zemljišta sa dovoljnim sadržajem kreča odlikuju se i većom mikrobiološkom aktivnošću na razlaganju biljnih ostataka u humus i aktivnost bakterija azotofiksatora koje žive na kvržicama mahunastih biljaka (detelina, pasulj, soja i dr.) obogaćujući zemljište azotom.
Neadekvatnim đubrenjem, pogotovu azotnim đubrivima, može se uticati na povećanje kiselosti zemljišta.

Zemljišna kiselost se povećava transformacijom amonijuma (NH4+) u nitrat (NO3-).Transformacija se dešava kao rezultat mikrobiološke aktivnosti u zemljištu.Primenom velikih količina azota može doći do smanjenja pH vrednosti zemljišta. Zato je značajno poznavanje pH vrednosti zemljišta kao i potrebe gajenih kultura radi primene adekvatnih količina đubriva.