Uticaj toplote na gajenje maline

Uticaj toplote na gajenje maline
Toplota je jedan od glavnih ekoloških činilaca za gajenje maline.
Malina najbolje uspeva u oblastima sa prohladnim i umereno vlažnim letima i ne previše oštrim zimama. Većina sorti maline se odlikuje relativno dugim periodom vegetacije (april-oktobar) zbog čega može doći do izmzavanja u toku oštrih zima. Izdanci pod debelim snežnim pokrivačem mogu da podnesu temperature i do -35 °C, ali ukoliko su izloženi golomrazici uz vetar severac mogu izmrznuti na -18 do -26°C . Koren maline je takođe osetljiv I može izmrznuti na temperature zemljišta od -1 do -14 °C kada nije zaštićen snegom. U periodu od januara do aprila su jako nepovoljne oscilacije temperature (iznad 6 °C I ispod -7 °C).
Rani jesenji mrazevi mrazevi mogu izazvati prevremeno opadanje lišća, izmrzavanje cvetnih pupoljaka I jednogodišnjih izdanaka. Sorta Vilamet je u ovom pogledu umereno osetljiva.
U našim glavnim malinogorjima cvetanje maline počinje relativno kasno pa pozni prolećni mrazevi retko prave štete. Oštećenja mogu nastati na tek razvijenim grančicama gde izmrzavaju tek razvijeni mladi listići koji tada požute. U slučaju jakih mrazeva ispod -5°C mogu izmrznuti bočne grančice koje treba da donesu rod.
Visoke temperature takođe negativno utišu na gajenje maline, naročito ako su praćene niskom relativnom vlažnošću vazduha jer u toku zrenja plodova utiču na njihovo ubrzano zrenje, formiranje sitnog ploda koji često bude sasušen I lošeg kvaliteta. Takvi plodovi se često teško odvajaju od cvetne lože pri berbi. Pojedine koštunice u okviru ploda pobele I u njima počinje kiselinsko vrenje. Često u takvim uslovima dolazi do venjenja gornjeg dela izdanka I sušenja bočnih cvetova u cvasti.
Sem na plodovima , visoke temperature prave oštećenja na mladim izdancima koji sa osunčane strane dobijaju ožegotine pri čemu se isušuju I pupoljci. Takvi izdanci se u proleće moraju odstraniti i ne treba ih vezivati. Prepoznaju se po smeđoj boji sa osunčane strane. Takođe , ožegotine se javljaju I na listovima čime se delimično ili potpuno smanjuje njihova fotosintetska aktivnost. Svi ovi simptomi se javljaju u zasadima koji su podignuti u područjima netipičnim za gajenje maline .
Veliki značaj u ublažavanju dejstva visokih temperature ima postavljanje mreža za zasenu sa različitim % zasene I orošavanje zasada. Takođe je jako bitan odabir položaja parcele . Najbolje su parcele sa severnom-osojnom ekspozicijom. Takve parcele su hladnije, vlažnije, period zimskog mirovanja je duži I nisu izložene kolebanju temperatura u rano proleće.