Bactrocera zonata – Breskvina voćna muva

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #524792
    Lazarević Kristina
    Učesnik
      Bactrocera zonata – Breskvina voćna muva

      Bactrocera zonata припада реду инсеката двокрилаца (Diptera), фамилији воћних мува (Tephritidae). B. zonata је полифагна врста, напада преко 50 различитих биљних домаћина. Листа економски значајних домаћина укључује следеће биљне врсте: Citrus spp (поморанџа, грејпфрут, мандарина), Malus domestica (јабука), Prunus armeniaca (кајсија), Prunus persica (бресква и нектарина), затим Ficus carica (смоква), Phoenix dactylifera (урма) и Cydonia oblonga (диња).
      Транспорт заражених плодова је главни начин ширења у незаражена подручја. Природна способност ширења B. zonata је нејасна. Иако постоје наводи о 40 км ширења појединачних мува у експериментима са стерилним мужјацима, чини се да је ово ретка појава. Лет имага до 2 км се сматра прихватљивим.
      Нападнути плодови имају ситне рупице од овипозиције, али овај и друге симптоме оштећења често је тешко открити у раним фазама напада. Ларве првог стадијума развијају се унутар плода, у близини места овипозиције. Ово може довести до тога да подручје око места овипозиције постане мекано. Ларве II и III стадијума обично продиру дубље у месо плода, проузрокојући оштећења унутар плода у виду мреже тунела праћено труљењем плода, што може довести до прераног опадања плода. Око места убода од овипозиције могуће је излучивање ексудата.
      Визуелни преглед треба усмерити на откривање оштећења на потенцијално зараженим плодовима. Јаја се могу наћи унутар плода на маесту овипозиције, али је такве рупице на плоду у почетку тешко открити, осим ако се не врши преглед под микроскопом или од стране стручњака-ентомолога. Ларве се могу откирти приликом отварања плода, посебно када достигну узнапредовали трећи стадијум. Свако потенцијално заражено воће треба сакупити из зараженх плодова, а затим их одгајати до стадијума имага ради потврде на основу морфологије. Мртве ларве из потенцијално заражених плодова треба ставити у 70% етанол ( за морфолошку идентификацију на нивоу рода) или до 95% етанола (за молекуларну идентификацију на нивоу рода). Узорке имага такође треба сачувати у 95% етанолу за могућу молекуларну анализу.

      Кристина Лазаревић, дипл.инж.заштите биља
    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.