Zalivni turnus

Maksimalni vremenski interval (u danima) između dva uzastopna zalivanja u toku „špic“ perioda, određen je odnosom između neto zalivne norme (nNz – količina vode koja se raspoređujeu toku jednog zalivanja, u mm ili m3/ha) i dnevnih neto potreba kultura za vodom (nETc, mm/dan ili m3/ha/dan :
Tr= nNz/nETc

Iz jednostavnog odnosa proizilazi da je interval između dva zalivanja direktno proporcionalan veličini zalivne norme, a obrnuto proporcionalan dnevnim potrebama kulture za vodom.

Od dveju veličina moguće je menjati (povećavati ili smanjivati u određenim granicama) samo zalivnu normu, i na taj način, podešavati i prilagođavati zalivni turnus.

Podešavanje zalivne norme znatno je lakše u sisteme zalivanja metodom orošavanja i kap-po-kap, nego gravitacionim metodama.
Praktično, zalivni turnus u istim klimatskim uslovima i po grupama kultura iznosi (period maksimalnih potreba):

a) Povrtarske kulture sa plitkim i slabo razvijenim korenovim sistemima: 3-5 dana, ostale povrtarske biljke 4-6 dana;

b) Većina njivskih kultura (kukuruz, šećerna repa, suncokret) 6-10 dana;

c) Leguminoze (grašak letnji, pasulj, soja) 6-8 dana;

d) Voćarske kulture 8-12 dana;

e) Vinova loza 12-15 dana.