Podizanje zasada maline

Sadnja maline svakako spada u jednu od najznačajnijih i najosetljivijih radnih
operacija u čitavom proizvodnom procesu ove vrste voća, jer od toga kako je ona
obavljena zavisi u velikoj meri kvalitet zasada i njegova produktivnost u periodu
rodnosti.Malinu je teško zasaditi ali je isto tako teško i iskrčiti. Jednom
ukorenjena na određeno mesto ona će se upinjati da tamo i ostane.Kvaliteten zasad
maline nesme da ima praznih mesta. Stepen njegove popunjenosti zavisi
prvenstveno od kvaliteta sadnje. On je u direktnoj zavisnosti od više činilaca,
od kojih su najbitniji:
1. vreme sadnje,
2. izbor i priprema sadnica i
3. način sadnje.
Vreme sadnje
Malina, kao i druge vrste kontinentalnog voća, može se saditi u jesen, preko zime
i u rano proleće, što je u zavisnosti od ekoloških uslova, porekla i nasleđenih
osobina sorte, kao i načina razmnožavanja.U suvljim i toplijim krajevima i na
lakšim zemljištima najbolje rezultate daje jesenja sadnja. Međutim, u
nepovoljnim klimatskim uslovima i na težim zemljištima sadnju je bolje obaviti
u rano proleće.Sorte maline crnog i purpurnog ploda, koje se najčešće
razmnožavaju zagrtanjem i ožiljavanjem vrhova izdanaka, sade se uvek rano u
proleće (mart), jer su tada vrhovi izdanaka najbolje ožiljeni.Gajene vrste i sorte
crvene maline koje se razmnožavaju zrelim izdancima, u uslovima Srbije, sade se
od novembra do aprila. Letnja sadnja (jun) zelenim izdancima u našim uslovima
nema praktičnog značaja, a obavlja se samo sporadično u cilju popune praznih
mesta u zasadima.
I kod sadnje maline važi staro voćarsko pravilo da je bolja jesenja od prolećne
sadnje,zbog poznatih razloga:
– voćke se u toku zimskog perioda obezbede dovoljnim količinama vlage;
– preseci žila kalusiraju i u njima se razvijaju žile sisalice, koje u rano
proleće,odnosno čim se zemlja zagreje, intenzivno obavljaju svoju funkciju, voćke
imaju raniji početak vegetacije i brže se razvijaju.
Kod maline posebno, a vezano za sadnju, postoji i jedan dodatni razlog. Naime, iz
adventivnih pupoljaka na podzemnom izdanku, rano s proleća počinju da rastu
budući nadzemni izdanci koji su vrlo krti te u slučaju kasnije prolećne sadnje
dolazi do njihovog očenjivanja, što znatno umanjuje procenat primljenih
sadnica.Nameće se zaključak, da u uslovima koji to omogućavaju (vremenske
prilike i zrelost sadnica), malinu je potrebno saditi u jesen.Malinjaci zasađenji
u jesen u prvoj godini razvijaju snažne izdanke, a već u drugoj godini po
obavljenoj sadnji donose značajan rod.U našim malinogorjima malina se
isključivo sadi u rano proleće, jer u jesen nema sadnica. U uslovima naših
malinogorja sadnice kasno sazrevaju, praktično u periodu kada nema lepog
vremena za njihovo vađenje i sadnju.
Izbor i priprema sadnica
Od pravilnog izbora i pripreme sadnica u najvećoj meri zavisi uspeh sadnje,
odnosno procenat primanja izdanaka i njihov razvoj. Za sadnju se koriste samo
sortno čisti, zdravi (bezvirusni) i zreli izdanci, sa dobro razvijenim korenom (
8 do 10 glavnih žila i uz obilje obrastajućih žilica), srednje debljine (prečnika
olovke) i sa dosta očuvanih pupoljaka.Praksa je pokazala da su za sadnju
najpogodniji izdanci koji izbijaju iz zemlje u drugoj polovini maja ili početkom
juna. Izdanci koji izbiraju u periodu mart-maj nisu pogodni, jer su najčešće
debeli (preko 10mm), slabije su obrasli pupoljcima, brzo se suše i teže primaju.
Priprema izdaneka maline za sadnju obuhvata sledeće mere:
1. Detaljna kontrola korenovog sistema i nadzemnog dela sadnice na
prisustvo prouzrokovača biljnih bolesti i štetočina ( posebno virusnih), razna
mehanička oštećenja kao i oštećenja izazvana niskim i visokim temparaturama (
izmrzavanje i sušenje);
2. Odstranjivanje oštećenih i suvih žila do osnove oli do zdravog mesta i
skraćivanje žilica na 10-15cm. Treba odseći žile koje se ukrštaju ili prepliću
sa drugim žilama;
3. Potapanje korena sadnica u kašu koja se pravi od jednog dela sveže goveđe
balege, dva dela ilovače i jednog dela vode, sa ciljem da se lakše uspostavi
kontakt korenovog sistema sa zemljom i dođe do bržeg prijema izdanka maline;
Ako se iz bilo kog razloga pripremljene sadnice ne posade odmah, trebalo bi ih
obavezno utrapiti. U praksi se po pitanju izbora i pripreme sadnica često prave
dve velike greške:
• Sadnice se najčešće obezbeđuju iz proizvodnih zasada, što je pogrešno iz
više poznatih razloga (moguća zaraženost prouzrokovačima raznih bolesti i
štetočina), sadnice neretko niču iz semena zbog čega plodovi gube odlike sorte i
sl.; i
• Izvađene sadnice se često dugo drže na otvorenom prostoru, izložene
suncu i vetru, zbog čega dolazi do sušenja sitnih žilica.

Za jedan hektar zasada po ariljskom metodu (2.20 x 0.25m) potebno je obezbediti
18000 sadnica. S obzirom da se uvek može naći po neka oštećena sadnica,
potrebno je planirati rezervu od najmanje 5%.
Način sadnje
Organizacija i tehnika sadnje su značajan činilac za dobro primanje sadnica. Od
kvaliteta ove radne operacije zavisi u kojoj će se meri potvrditi sve prethodne
pripreme, a posebno pripreme zemljišta i sadnica.Sadnja maline se po pravilu
vrši ručno, moguće je mehanizovati ovu radnu operaciju, međutim to je
bespotrebno s obzirom na veličinu zasada kao i specifičnu i nežnu strukturu
korenovog sistema maline.Pripremljene sadnice se raspoređuju na mesta za sadnju
( 4 sadnice na dužni metar) neposredno pred sadnju. Najbolji rezultati se
postižu ako se sadnice odmah po vađenju u rasadniku i pripremi rasporede na
mesta za sadnju i posade. S obzirom na vrlo visoku osetljivost žilica korena
maline na uticaj sunca i vetra (posebno toplog), najbolje je sadnju obavljati po
oblačnom vremenu ili u jutarnjim i posle podnevnim časovima.
Sadnice se sade u prethodno pripremljene brazde ili jame 3-4cm dublje nego što
su bile u matičnjaku. U špalirskom sistemu gajenja maline brazde ili kanali
moraju biti sasvim pravi. Da bi redovi posađenih sadnica bili takođe idealno
pravi, prethodno se duž redova zateže kanap, pa se sadnice postavljaju uz njega. Na
većim nagibima, gde se redovi postavljaju u pravcu nagiba, umesto brazda kopaju se
jamići kako eventualni pljusak u toku sadnje ne bi odnosio zemlju. Prethodne
operacije se rade sa ciljem da se zategnuta žica naslona špalira i linija sadnje
poklope. U slučaju većih odstupanja, može kasnije doći do krivljenja špalira,
odnosno naginjanja reda na jednu stranu i njegovog eventualnog izvaljivanja pod
teretom roda.
Pošto sadnica zauzme svoj položaj zagrće se svežom i dobro usitnjenom zemljom
dok se korenov sistem u potpunosti ne pokrije. Zatim se dodaje manja količina
dobro zgorelog stajnjaka (ukoliko u toku pripreme zemljišta nisu dodate potrebne
količine) i ostatak brazde (jame) popuni zemljom. Najzad zemlja se lako sabije
rukama ( pri čemu se posebno vodi računa da se ne očenu pupoljci na podzemnom
izdanku) i po potrebi zalije i doda malo sitne zemlje.
Prilikom izvođenja sadnje mora se posebno voditi računa da stajnjak i mineralno
đubrivo ne dođu u neposredan kontakt sa korenom jer može doći do pojave
ožegotina, sušenja žilica i neprimanja izdanka.
Po završenoj sadnji izdanci se skraćuju na tri pupoljka (15-20cm), sa ciljem da se
u što kraćem vremenu dobije potreban broj normalno razvijenih izdanaka za
odabrani sistem gajenja. Jače skraćivanje izdanaka je rizično jer se može desiti da
nijedan od ostavljenih pupoljaka ne počne sa rastom. Takođe, ne preporučuju se ni
duži izdanci, jer se oni opterećuju rodom i lisnom masom pri čemu smetaju
novoformiranim izdancima da se razviju.