Bakterijska palež koštičavog voća- Slavica Stojkić

Bakterijska palež koštičavog voća- Slavica Stojkić
Uzročnik bolesti je bakterija Pseudomonas mors – prunorum, određene forme za svaku vrstu koštičavog voća. Bolest nije svuda raširena, ali se mestimično javlja kao jaka zaraza uzrokujući epidemije, posebno na višnjama i trešnjama. Bolest se javlja i na breskvama, kajsijama i šljivama.
Bolest postepeno uzrokuje propadanje i sušenje pojedinih grana, a kasnije i celog stabla.
Simptomi: Simptomi bakterijske paleži različiti su zimi i leti. Zimi se uočavaju na mlađim izbojima i granama plitka ulegnuća na kori. Pege se naročito vide u rezidbi. Na starijim granama i deblu javlja se smolotočina. Mlađe voćke brzo uginu. Ukoliko obolela voćka ili njen deo i potera, lišće je sitno i hlorotično, uvija se i vene.
Ako je u jesen do zaraze došlo kasno, tada sledeće godine lišće izgleda normalno. Oko nekroze – pege javlja se zadebljanje kore odnosno izbojka. Kod starijih voćaka rano odbacivanje lišća znači da će se voćka brzo osušiti. Kod breskve su te pege svetlo-smeđe boje slično nekrozama od niskih temperatura, a grančice iznad toga su suve. Pupoljci se se sporo otvaraju, a cvet i mladi izbojci se suše na delu grane. Ispod kore je tkivo nekrotirano, smeđecrveno. Izlučuje se mnogo smole koja može dospeti i u zemlju pri toplom vremenu.Leti se na listovima javljaju mnogobrojne sitne pege (sitnije od onih od šupljikavosti lista), te pege su okružene svetlim, žućkastim poljem. Kod kajsija i šljiva te pege ispadaju (kao kod šupljikavosti), na trešnji i višnji pege ostaju na listu sve do jeseni.
Na plodovima se pege javljaju ređe i nešto su sitnije od onih na listovima. Kod breskve na plodovima su prisutne gumaste pege udubljene u masu ploda, oivčene jednim pojasom smeđecrvenkaste boje.
Biologija: Do zaraze dolazi najviše u jesen i to tako da bakterija iz pege lista prodire kroz još neotvoreni lisni ožiljak ili preko ranica na kori. Iz lisnih ožiljaka raznosi se bakterija sprovodnim sudovima pa se tako pege javljaju i na onim mestima kore gde nije došlo do zaraze (endogeno širenje bakterije). Bakterija se žilama lako prenosi i u kori i u drvetu. Zatim, od jeseni preko zime (u toplijim periodima) dolazi do nekroze tkiva kore, pa se na njoj, kao posledica pojavljuju nekrotične pege. Leti bakterija u napadnutom tkivu odumire, a nekroze zarastaju stvarajući plutu. U nekim, kasno u jesen zaraženim pupoljcima bakterija preživi pa tako opet dolazi do zaraze listova. Na taj način se ciklus obnavlja. Ako su leta kišovita na lišću se javlja jaka zaraza, a bakterija se širi vetrom i kišom. Bolest se širi koncentrično od prvih zaraženih stabala.
Zaštita: U suzbijanju bakterijske paleži koštičavog voća ne postižu se zadovoljavajući rezultati. Kod nas nije dopušteno korišćenje antibiotika za zaštitu bilja. Preporučuje se prskanje bakarnim fungicidima i to u jesen, pred i za vreme opadanja lišća. Postoje velike razlike u osetljivosti sorti svih vrsta koštićavog voća, zato treba gajiti što otpornije sorte.

Savetodavac: Slavica Stojkić