Drvesnica

Дрвесница се јавља на воћу (најчешће на јабуци) и листопадном дрвећу (топола, бреза, јасен, јавор, платан и др.). Лептир живи 8 до 10 дана. Не храни се. Беле је боје. Са леђне стране уочава се шест тамних пега поређаних у два реда. На трбуху, сиво – плаве боје, налазе се прстенови. Задња крила су сиво – беличаста, а предња бела са великим бројем црно – плавих тачака. Лептири се појављују од маја до јуна. Тело је дужине око 4 cm, а у распону крила 5 cm до 7 cm. После парења женка полаже јаја (величине око 1 mm) појединачно око пупољака младих стабала, тањих грана, у пукотине коре или у земљишту. Ембрионални развој траје 7 до 23 дана. Гусеница је светложуте боје, дужине 5 cm до 6 cm. На телу се уочавају жуте тачке поређане у редове. Глава је црне боје. Након пиљења, гусенице се убушују у вршне делове гранчица, а затим се полако крећу наниже. Следеће године спуштају се ниже, ка дебљим гранама и деблу. Младе гусенице се срећу у петељкама листова, већим нервима, пупољцима и гранчицама, а старије у гранама и деблу. Гусенице одрасту у трећој години. На изласку из ходника, у периоду од априла до јуна, праве кокон у којем се преображавају у лутку. Након излетања лептира из отвора ходника остају да вире празне кошуљице.
Дрвесница се може пренети садним материјалом. Младе биљке су осетљивије, па је присуство једне гусенице довољно да би се биљка осушила. Нарочито су осетљиве воћке у густим засадима и у време сушних лета. Леторасти се суше, а старије гране постају крте и ломљиве. На оштећеним гранама насељавају се друге штеточине, као што су: крвава ваш, стаклокрилац, врботочац и др.. Присуство штеточине се може установити по пиљевини (измету) који се примећује на улазним отворима.
Пожељна мера у циљу сузбијања штеточине јесте постављање феромонских клопки, ради праћења присуства лептира и кретања њихове бројности. Када се утврди повећан број уловљених лептира, може се очекивати да ће за 10 до 20 дана доћи до пиљења гусеница и у том интервалу потребно је спровести инсектицидни третман. Будући да гусеница развој проводи у унутрашњости гранчица, грана и дебла, то је сузбијање након убушивања веома отежано. Гране на којима се уочава присуство дрвеснице потребно је уклањати испод места напада, износити из засада и уништити. У случају да је захваћено и дебло, неопходно је извадити целу биљку, изнети и уништити, како штеточина не би прелазила на остале биљке у засаду.