Negativan uticaj pesticida na polinatore

Savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji je cilj dobijanja visokih, stabilnih i tržišno konkurentnih proizvoda. Dostizanje takvih standarda nameće upotrebu pesticida, jer bez njih nema visokih i stabilnih prinosa. Nažalost, upotreba pesticida dovodi i do niza neželjenih efekata.
Kao posledica toga, dolazi do akutnih i hroničnih trovanja kod rukovaoca, ali i pojave ostataka pesticida u hrani i vodi za piće, do kontaminacije zemljišta, pojave rezistentnosti kod štetnih organizama, smanjenja biodiverziteta i uništavanje korisnih organizma, poput polinatora: gajenih i divljih pčela, kao i bumbara. Samo pravilna aplikacija pesticida ublažiće sve ove nedaće, a ujedno će dati zadovoljavajuće rezultate u očuvanju polinatora.
U toku cvetanja zabranjena je primena insekticida. Aplikacija pesticida mora biti u skladu sa upustvima navedenim na etiketi, odnosno treba slediti preporuke koje ukazuju na smanjenje opasnosti za pčele i druge oprašivače. Ukoliko se u zasadu u kome se planira primena insekticida prisutni korovi u cvetanju, neophodno je njihovo suzbijanje. Tada insekticide treba primenjivati u večernjim ili jutarnjim satima, kada je smanjena aktivnost pčela. Takođe, treba ih koristiti kada je vetar male brzine, kako bi se sprečilo zanošenje na susedne useve i korove koji cvetaju. Važno je znati da insekticide ne treba primenjivati ukoliko se prognoziraju niske temperature ili rosa, jer u takvim uslovima ostaci pesticida ostaju toksični za pčele dužem period. Pre primene pesticida treba obavestiti lokalne pčelare, jer se može desiti da se u blizini parcele koja se tretira, a koja nije u fazama cvetanja, nalaze košnice, kao i drugi usevi koji cvetaju. Negativan uticaj pesticida na pčele je višestruk. U pitanju je kompleksna pojava, koja nameće široko sagledavanje stvari. Primena pojedinih sistemičnih insekticida može biti pogubna po pčele. Oni prodiru u biljno tkivo i kreću se kroz biljku dospevajući u svaki njen deo, deluju na centralni nervni sistem insekata izazivajući dezorjentaciju, nemogućnost kretanja, letenja i na kraju uzrokuju smrt. Negativan uticaj na pčele i druge polinatore ogleda se u ometanju procesa učenja, pamćenja i sposobnosti navigacije kod pčela, što može onesposobiti jedinke da prikupljaju hranu i ponekad ugroziti zdravlje celog društva. Ostaci ovih materija se mogu naći u medu. Takođe, povećava se i mortalitet radilica, smanjuje imunitet društva i veća je mogućnost da košnice ostanu bez matice. Pogoršavaju i ishranu i negu larvi, kao i socijalnu i prostornu dinamiku jedinki unutar košnice, ali i termoregulaciju zajednice. Dolazi do smanjenja reprodukcionog kapaciteta, kao i do kolapsa u pčelinjim zajednicama, jer radilice napuštaju košnicu ostavljajujući kraljicu i neveliko potomstvo. Primena fungicida, koji se koriste prilikom cvetanja voćaka i drugih biljaka, kada su pčele veoma aktivne, ima sinergijski efekta, u kombinaciji sa insekticidima, što rezultira smanjenjem imuniteta i zdravstvenog stanja pčela čineći ih osetljivijim na bolesti i patogene.
Negativan uticaj fungicida na pčele najčešće se ogleda u kontaktu sa polenom kontaminiranim fungicidima. Pčele koje su došle u dodir sa kontaminiranim polenom imaju tri puta veću šansu da se zaraze parazitima koji se povezuju sa fenomenom masovnog kolapsa pčelinjih društava. To znači da primena fungicida ima negativan uticaj na imunitet pčela. Divlje pčele kontaminiraju se putem biljaka koje nisu ciljano tretirane insekticidima, tj. putem korova iz spontane flore, koju pčele posećuju, a do kojih driftom ili na drugi način dospevaju pesticidi. Na takve biljke sleću i gajene pčele u potrazi za hranom, pa mogu biti intoksicirane čak iako zasadi i usevi u cvetanju nisu tretirani, ali jesu neke druge kulture koje u tom trenitku cvetaju. Naročito treba istaći značaj pojave drifta, odnosno zanošenje prilikom tretiranja. Teba sve učiniti da se takva pojava minimizira. Važno je naglasiti da se pojedini insekticidi zadržavaju u prirodnoj sredini, održavaju u smaonikloj flori i divljem cveću, izlažući pčeli njihovom uticaju godinama kasnije.
Pesticidi imaju višestruko negativan uticaj na pčele ukoliko se nepravilno i nestručno koriste. Da bi se izbeglo trovanje pčela, potebna je tešnja saradnja i razmena informacija između pčelara i poljoprivrednih proizvođača, kao i relevantnih institucija.