Krečenje stabala

Krečenje stabala

Krečenje donjeg dela stabala u voćarskoj proizvodnji kod pojedinih voćarskih kultura, prvenstveno koštičavih ( trešnja, šljiva, kajsija i drugo ), ima značajnu ulogu u dugovečnosti gajenja i plodonošenja date kulture. Voćari u Jablaničkom okrugu krečenje stabala vrlo često primenjuju. Često se postavlja pitanje kad treba primeniti krečenje stabala? Stabla voća ne treba krečiti ni u proleće, ni u ranu ili kasnu jesen, jer će učestale prolećne i jesenje kiše da speru kreč, pa efekat krečenja ne bi bio zadovoljavajući. Najpovoljnije vreme za krečenje voćaka je u toku jeseni, septembra meseca, eventualno oktobra ako dozvole vremenski uslovi. Krečenjem stabala bi se ublažio negativan uticaj kolebanja temperatura u toku zimskih dana i noći, to jest smenjivanja viših dnevnih temperatura u toku dana i nižih noćnih temperatura tokom noći, zimi i pred kretanje vegetacije. U toku dana, zimi, dešava se da temperature budu iznad nule i tada dolazi do zagrevanja stabla, konkretno debla. To često dolazi posle fiziološkog u toku ekološkog mirovanja, dolazi do laganog kretanja sokova prema kruni koji ostaju u delu stabla s južne i jugozapadne strane, gde je stablo najviše zagrejano. Kada u toku noći dodje do pada temperature ispod nule dolazi do smrzavanja i kasnije se to manifestuje laganim udubljenjima, promenom boje kore na tom delu koja je tamna i u krajnjem slučaju dolazi do pucanja kore na deblu ili račvištu i na primarnim granama. Kako do ovih pojava ne bi došlo u voćnjku, preporučuje se krečenje stabala to jest debla račvišta i dela ramenih grana. Krečenje se obavlja uglavnom krečom. Bela boja kreča odbija sunčeve zrake, sprečava zagrevanje stabla i koliko toliko usporava i odlaže kretanje vegetacije u proleće. Vrlo je bitno pripremiti dobru smešu za krečenje. Kreči se smešom kreča, sumpora i soli sa dodatkom vode do željene gustine. Ovako napravljena smeša ima višestruko dejstvo. Ova smeša sprečava prekomerno zagrevanje tkiva na stablu, vrši dezinfekciju, sprečava razvoj gljivice, delom odbija štetočine i pojava smole je dosta retka na stablima na kojima je izvršeno krečenje. Smeša za krečenje pravi se od: 5 kg gašenog kreča + 0,5 kg kuhinjske soli + 0,25 kg sumpora u prahu sa dodatkom vode oko 10 — 15 litara. Ova smesa se dovoljno razredi vodom mešanjem do željene gustine i ostavi se 24 h da odstoji uz povremeno mešanje. Krečenje se može obaviti ručno nanošenjem četkom ili prskanje atomizerom ali se smeša mora procediti i dovoljno rastvoriti zbog dizni raspskivača. Prilikom ručnog krečenja vrši se krečenje debla i početak račvanja osnovnih grana. Stablo, kada se kreči mora biti suvo, relativna vlažnost vazduha mala a dan sunčan da bi se nanet depozit osušio tokom dana. Voditi računa o gustini smeše kako ne bi došlo do brzog ispiranja ili pucanja nanosa. Prskanje atomizerom je mnogo lakše i brže nego četkom, pogotovo kad su debla starija, kora hrapava, pa je napor utrljati kreč na sve delove kore. Potrebno je 2 do 3 ponavljanja. Prilikom izvođenja ove mere atomizerom na ovakav način potrebno je da smeša bude ređa. Prednost četke je u tome što sa jednim premazom možemo naneti adekvatnu smešu kreča i dobiti veliku belinu i zaštitu, dok je kreč nanet atomizerom slabije izreženosti i dugotrajnosti i sklon je bržem ispiranju.
Savetodavac iz voćarstva i vinogradarstva Aleksandar Mitić