Obična kruškina buva

Kruškina buva (Cacopsylla pyri) je jedna od značajnijih štetočina kruške. Pravi velike štete u zasadima kruške pa sa razlogom smatra da je ekonomski najznačajnija štetočina kruške. Izaziva kako primarne tako i sekundarne štete. Primarnu štetu prave larve sišući biljne sokove na mestima gde su se izlegle tj. mladarima,lišću,plodovima dovode tako do deformacije (kovrdžanja)listova,plodova, a kasnije i do nekroze pupoljaka i listova. Larve luče mednu rosu koja je odlična podloga za razvoj gljiva čađavica,to su upravo sekundarne štete. Tako se smanjuje fotosintetska aktivnost, a kod jačeg napada dolazi i do opadanja listova i plodova. Napadnuti plodovi gube i tržišnu vrednost.
Borba protiv kruškine buve je kompleksna i kontinuirana ,zato se mora poznavati njen životni ciklus tako se jedino može prekinuti lanac njenog razvoja.
Prezimljava kao imago na zaklonjenim mestima,naborima i pukotinama kore drveća. Krajem zime sa porastom temperature počinju da se hrane sišući sokove iz mladih nabubrelih pupoljaka. Ženke već sredinom februara počinju sa poleganjem jaja oko pupoljaka. U toku vegetacije ženka polaže jaja na novopriraslu lisnu masu i na vrhove lastara. Jaja su duguljasta,eliptičnog oblika. U početku su bela a kasnije postaju žuta te se teže zapažaju.Embrionalni razvoj traje od 6-15 dana, a postembrionalni 20-40 dana zavisno od temperaturnih uslova. Prema uslovima temperature kruškina buva ima više generacija u toku godine,ponekad i do pet generacija. Larve prolaze kroz 5 larvenih stadijuma (L1-L5), a one od drugog L2 do petog L5 stadijuma luče mednu rosu.Nakon prolaza larve kroz svih 5 razvojnih stadijuma javlja se imago. Za kruškinu buvu je karakteristična pojava sezonskog dimorfizma. Zimske i letnje forme se međusobno razlikuju po boji, veličini itd. Letnja forma je svetložuta sa nijansama mrke boje, dok je zimska tamnija.
Povećana brojnost kruškine buve može biti uslovljena preteranim đubrenjem azotom,uništavanjem prirodnih neprijatelja(bubamara,stenica) kao i učestalom primenom insekticida istog mehanizma delovanja koja je uslovila pojavu rezistentnosti. Najbolje je suzbijati u početnim fazama razvoja pri pojavi prvih jedinki nekim od piretroida na bazi aktivne materije cipermetrin, lambda-cihalotrin, kako bi se smanjila populacija prezimljujućih imaga, kao i mineralnim uljima radi sprečavanja polaganja jaja kruškine buve.
U toku vegetacije zavisno od razvojnog stadijuma kruškine buve primenjuju se preparati na bazi a.m. abamektin, hlorpirifos + cipermetrin, alfa- cipermetrin itd.

Bojana Filidžanović
dipl.inž. zaštite bilja