Stanje useva pšenice na teritoriji Nišavskog okruga

Na terenu Nišavskog okruga setva ozimih strnih žita završena je na oko 80-85% površina. Očekuje se da se poseje 10-15% površina pod ozimim kulturama više nego što je prosek za terene nišavskog okruga. Povoljni uslovi vlage stvoreni usled značajnih padavina tokom kraja avgusta i septembra omogućili su proizvođačima da kvalitetno i na vreme obave osnovnu obradu i predsetvenu pripremu zemljišta za setvu pšenice. Usevi kukuruza su sa nižih terena brzo izgoreli od suše i rano napustili parcele. Na ovim terenima se mogla iskoristiti pomenuta zemljišna vlaga za predsetvene radove. Od početka od početka oktobra postojali su povoljni uslovi za osnovnu obradu zemljišta, predsetvenu pripremu i setvu. Neki proizvođači su redukovanom obradom zemljišta, primenom tanjirača, rotodrljača ili setvenih agregata uspeli da obave pripremu za setvu i samu setvu. Na taj način su u većoj meri uspeli da sačuvaju postojeću vlagu za nicanje. Međutim veliki je problem brz gubitak zemljišne vlage u setvenom sloju, nedostatak vlage u setvenom sloju za nicanje. Usevi sejani početkom optimalnog roka setve, početkom prve dekade oktobra, imali su dovoljno vlage u zemljištu za nicanje te trenutno imaju dobar sklop biljaka i trenutno su u fenofazi početka bokorenja ali je procenat useva posejanih u prvim rokovima setve svega 10-15%. Mnogi proizvođači zbog najave sušnih dana nisu hteli da seju. Na višim terenima gde je kukuruz produžio vegetaciju I kasnije sazreo, zbog kasnog odlaska sa parcela kasni se još uvek sa setvom. Mnogi proizvođači smatraju da kasnijom setvom-sredinom novembra mogu izbeći eventualne tretmane zaštite ptotiv bolesti I štetočina u ranim fenofazama razvoja biljaka. Kako je setva odmicala to se vlaga gubila pa su usevi posejani sredinom oktobra neujednačeno nikli, predvojili se u fazi razvoja i nemaju još uvek zadovoljavajući sklop biljaka. Ovi usevi uglavnom su nikli po tragovima točka traktora gde je bolje pritisnuto zemljište nakon setve, istisnut vazduh a sačuvana vlaga. Usevi sejani u drugoj polovini oktobra i kasnije još uvek nisu nikli i sačekali su povoljne uslove vlage za nicanje, što je stvoreno tek predhodnih nekoliko dana, te se očekuje njihovo nicanje. Poslednji period setve, druga polovina novembra, karakterišu sve nepovoljniji uslovi predsetvene pripreme zemljišta. Ukoliko se čeka par dana posle oranja nemoguće je razbiti zasušene grudve I kvalitetno pripremiti zemljište za setvu pošto se zbog velike toplote brzo zasuši površinski sloj zemljišta. Ukoliko se žurilo sa pripremom posle oranja, zemljište je ipak imalo vlagu koja otežava normalno unošenje semena koga je posle setve teško pokriti. Veliki problem sa ovogodišnjom setvom, pored već poznatog ekonomskog faktora u setvi i velikog nedostatka dovoljno vlage za nicanje je velika najezda vašiju i cikada u ranije posejanim i izniklim usevima ozimih strnih žita. Ove štetočine prelaze sa okolnih korovskih biljaka pored parcela, usisavaju sokove sa mladih tek izniklih biljaka pšenice i ječma i sa njih prenose viruse koji mogu naneti veliku štetu usevima koja se može ispoljiti u vidu izostanka klasanja i patuljavosti u porastu biljaka. Kao krajnji rezultat toga može biti veliko smanjenje prinosa i čak izostanak prinosa na parcelama pod strnim žitima. Stoga je preporučivano proizvođačima da na usevima ozimih strnih žita gde je najezda pomenutih štetočina proproizvođači obave tretman zaštite odgovarajućim insekticidom.
Preporuka proizvođačima bila je da seju planirane površine pod pšenicom dok god se može sejati, da seme čeka kišu u zemlji. Nema mrazeva, uslovi za pripremu zemljišta su sada posle kiše još povoljniji, I očekuje se da se preostale površine poseju do početka decembra, ukoliko to vremenski uslovi dozvole. Sa daljim tokom setve povećavati normu setve za 10-15%. Ukoliko je predsetvena priprema zemljišta lošija, setvenu normu povećati za 10-15%.
Saša Stanković