KISELOST ZEMLJIŠTA I KALCIFIKACIJA

KISELOST ZEMLJIŠTA I KALCIFIKACIJA

Zakiseljavanje zemljišta je prirodan proces i zavisi od tipa zemljišta,ali i od unošenja mineralnih đubriva,primenjenih agrotehničkih mera i od unošenja atmosferskih zagađenja u zemljište. Sa smanjivanjem sadržaja karbonata kalcijuma ili magnezijuma kiselost zemljišta se povećava. i obrnuto. Na zemljištima sa manjom pH dobijamo ne samo manji prinos gajernih biljaka, već opada i njihov kvalitet, a hrana proizvedena na takvom zemljištu može biti kontaminirana teškim metalima, pa čak i radioaktivnim elementima. U kiselim zemljištima ima manje korisne mikroflore pa je i mineralizacija organske materije svedena na minimum, a to negativno utiče na strukturu zemljišta. Za popravku kiselosti koriste se prirodna krečna đubriva, a koju ćemo količinu primeniti za podizanje pH vrednosti zavisi od od tipa zemljišta i vrste đubriva. Da bismo pH vrednost sa 4,5 podigli na 6,5 u zemljište treba uneti oko 3 tone poljoprivrednog kreča na peskušama, ali i 6,5 tona na glinovitom tipu zemljišta.Na lakšim,peskovitim zemljištima treba 650-700 kg/ha poljoprivrednog kreča za podizanje pH vrednosti sa 6 na 6,5 ali i oko 2 tonae kada je reč o glinovitom zemljištu. Kreč deluje 3-4 godine i treba da je dobro usitnjen i ravnomerno raspoređen pre zaoravanja. Kada radimo kalcifikaciju treba postupno uticati na kiselost, jer promena od vrlo kisele do neutralne sredine drastično menja biološka,fizička i hemijska svojstva zemljišta. Zbog toga se može desiti da posle početnog porasta efektivne plodnosti nastupi pad produktivnosti, usled pojačanog iscrpljivanja zemljišta. Višegodišnja ispitivanja pokazuju da u Srbiji ima više 60 procenata kiselih zemljišta koja sve više postaju ogranićavajući faktor biljne proizvodnje.