Бактериозно изумирање воћака и стварање рак рана изазива бактерија Pseudomonas syringe pv. syringae. Овај патоген напада вишњу, шљиву, трешњу, кајсију, брескву и др.
Симптоми се могу јавити у виду сушења формираних цветних и лисних пупољака. Такви пупољци било лисни или цветне се не отварају и долази до њиховог изумирања. На листу се јављају воденасте пеге, које касније потамне, некротирају, а ткиво унутар њих испада и лист остаје шупљикаст док на плодовима долази до појаве тамно зелених пега које касније добијају мрку боју а могу захватити већу површину плода. Симптоми ови болести су најкарактеристичнији на кори грана и летораста која се временом суши и пуца, долази до некрозе ксилема при чему настају рак ране често праћене цурењем смоле.
Јачи напад овог патогена може проузроковати значајне губитке у засадима воћних врста у виду смањења приноса. Бактериозно изумирање се преноси често у процесу резидбе воћа, у 50-70% случајева. На месту остварене инфекције формира се рак рана. Инфекција се шири даље, долази до некрозе већих грана и дебала. Током резидбе обавезна мера је дезинфекција алата, а орезане гране треба износити са парцеле и спалити.
У циљу заштите воћа од бактериоза од изузетног значаја су превентивне мере контроле попут:
-коришћење здравог садног материјала приликом подизања засада
-орезивање, уклањање и спаљивање заражених грана ван засада
-дезинфекција алата за резидбу
-правилан избор парцеле, избалансирано ђубрење, заштита од мраза током јаке зиме.
У хемијске мере заштите спаде јесењу третман бакарним препаратима, у фази када опадне око 70% лисне масе у циљу спречавања заразе кроз лисне ожиљке и смањења инокулума у рак ранама.
Александар Здравковић, саветодавац заштите биља
Zdravković Aleksandar
Zdravković Aleksandar