Značaj prirodnih travnjaka- Milica Janković

Često možemo videti da livade ostaju nepokošene. Prirodni travnjaci su kod naših poljoprivrednih proizvođača najvećim delom slabo iskorišćen potencijal kabaste hrane za stoku. Mogu se koristiti kao pašnjaci , livade ili kombinovano. Pašnjaci se koriste za direktnu napasanje stoke, a livade se kose radi prikupljanja stočne hrane. Zbog stanja u stočarstvu uočljivo je da se malo koriste i kao livade i kao pašnjaci. Pretežno su zastupljeni u brdsko – planinskom rejonu.
U ovom tekstu nas zanimaju livade .One se odlikuju malim prinosom suve mase. U proseku naše prirodne livade daju do 2 t/ha sena, u povoljnim godinama može i više, sa malim procentom proteina (od 6-7% ) ali i lošim florističkim sastavom. Pored malog procenta proteina ,malo je prisutno i minerala. Sve to utiče da je sam kvalitet prirodnog livadskog sena loš. Zbog toga ima i nisku cenu u odnosu na druge vrste sena.
Slobodno se može reći da je to posledica nehajnog odnosa domaćina ili ustaljena navika u ponašanju. Jednostavno domaćini se ravnodušno ponašaju prema prirodnim livadama koje koriste . Trebalo bi da se svaka površina radi i poljoprivredni proizvod proizvede na maksimalno ispravan način.
Pitanje je kako najbrže podići prinos sena na prirodnim livadama? Preporuka je da je najlakše i najbrže to uraditi primenom mineralnih đubriva. Ali to je kod nas zaista retko da se vidi da neko koristi mineralna đubriva u proizvodnji livadskog sena, a trebalo bi. A o uklanjanju korova da i ne govorimo. To radi mali broj.Dobro je i toliko . Pošteno je reći i da oni ( prirodni travnjaci ) zauzimaju manje plodna zemljišta ili ona koja se plave .
Zašto je to tako? Pa stalnim iznošenjem biljnih ostataka , a ne vraćanjem u zemlju istih, ono prirodno siromaši . Mi sa primenom mineralnih đubriva pomažemo da se korisne livadske biljke razviju, da bi ih koristili u fazi kada imaju najviše proteina. Kako bi to bilo ekonomski isplativo , da bi primenili mineralna đubriva na najbolji i ispravan način trebalo bi da znamo podatke o plodnosti zemljišta. Do tih podataka dolazimo nakon agrohemijske analize zemljišta.
Azot je najvažniji za podizanje prinosa na prirodnim travnjacima. Maksimalna količina azota koju koristimo u prirodnim livadama je do 160 kg. Pored njega neophodna je primena i fosfora i kalijuma .
Ako fosfora ima dovoljno koristimo ga od 14-18 kg/ha , a ako ga nema onda od 30-40kg/ha čistog fosfora. Kalijum se primenjuje na taj način da se poštuje pravilo da sa tonom pokošene suve materije iznese se do 20kg čistog kalijuma.
Neke minimalne količine mineralno kompleksnih đubriva su NPK 15:15:15 150 kg/ha i 100 kg/ha KAN-a . Fosforna i kalijumova đubriva se unose po pravilu u jesen , a azotna posle prvog i drugog otkosa .
Podizanje niskih prinosa na prirodnim livadama je moguće kroz agrotehničke mere kao što su đubrenje , košenje zaostalih trava , uništavanje korova , kao i tehničke :drljanje i valjanje travnjaka u proleće , frezovanje , ravnjanje . Takođe uklanjanjem krtičnjaka i mravinjaka mi utičemo na povećanje prinosa. Podsejavanje je isto mera kojom možemo popraviti narušen floristički sastav i povećavamo niske prinose .