MERE I POSTUPCI U VOĆNJACIMA POSLE BERBE

После бербе и складиштења или продаје плодова сезона за воћаре још увек није завршена. У овом периоду предузимамо радње и операције које имају за циљ припрему биљака за предстојећу зиму и смање инфекцијски потенцијал презимљујућих болести и штеточина за наредну производну годину.
Са постепеним захлађењем и смањивањем температурних вредности и биљке би требало да зауставе вегетацију, смање процес фотосинтезе, створене хранљиве материје усмере у гране и корен, успоре проток биљних сокова и одбаце лисну масу. Када је јесен топла и сунчана, са температурама изнад вишегодишњег просека биљке не препознају да наступа период припреме за зимско мировање. У случају да због временских услова биљке не одбаце лист, морамо прдузети одређене мере које мсе огледају у прскању воћа са хелатним бакром или два пута са јачом дозом бакар оксида а у неким случајевима можемо применити и прскање воћа са раствором азотног ђубрива УРЕЕ. Ту морамо бити опрезни, раствор не сме бити већи од 5% и применити га као да је у питању пестицид. Уреа ће натерати биљку да одбаци лисну масу – лист је спржен и опада, и почне са физиолошким процесом који ће биљку спремити за зиму. Међутим, морамо бити опрезни јер се може десити са јачим дозама или ако се не погоди фаза, да дође до ожеготина на вршним пупољцима код воћа. Најбољи ефекат се постиже ако се раствор урее примени пре него што лишће промени боју односно најкасније у моменту kada лишће почне да мења зелену боју у светло бледо зелену или жуту.
Када биљка збаци лист треба обавити основно ђубрење воћњака. За ту намену најбоље је користити комплексна минерална ђубрива са већим садржајем фосфора (P) и калијума (K).
Још једна мера за зашзиту од ниских температура зими је фарбање дебла у бело. То је посредна мера борбе јер се њом омогућава биљци да белом бојом одбије сунчеву светлост у топлим данима током зиме и да спречи загревање стабла што може довести до пуцања коре и уласка у дебло болести и штеточина. Према потреби током зиме и рано у пролеће поновити ову операцију. Ова мера продужава зимско мировање биљке и успорава кретање вегетације и сокова па самим тим биљка избегаве негативне последице ранијих пеолећних мразева.
Када биљка одбаци 50 – 60 % листа почињемо и обављамо све док биљка не одбаци сав лист јесење – плаво прскање средствима на бази бакра у концетрацијама препорученим за ово прскање. Утрошак воде по хектару треба да је 600 – 800 литара за винограде, малињаке и купињаке док за остало воће мора бити од 1200 па чак и до 1500 л. Ова повећана количина воде је потребна да би се извршило што боље покривање целе биљке тј „купање“ сваке воћке. Треба водити рачуна да се прскање изведе по што стабилнијем времену – без ветра, као и да температура ваздуха у време прскање није испод 10 степени.

Обрада земљишта у воћњацима је веома битна, поготову у младим засадима.

Може се обављати пред зиму или током вегетације. Пред зиму се прво обави ђубрење органским и минералним ђубривима па се изврши основна обеада пордивачима а све у циљу спуштања ђубрива до зоне кореновог система код воћа.
Земљиште у засадима се може затравити или обрађивати. Обрада или јалови угар је показао низ предности, посебно у младим засадима и у засадима где немамо могућност додавања воде током вегетације тј. заливања.
Обрада земљишта у воћњаку се може вршити разним машинама – тањирачама, фрезама, ротационим дрљачама али је обрада тилерима или подривачима у нашим условима у последње време показала низ врло битних предности. Подривачи са опругама тј. тилера има различитих типова и величине радног прохода ( 9 или 11 мотичица, радни захват од 1,5 – 2 м, са ваљком или без њега ), и треба нагласити да је то веома манипулативна машина коју носи мали трактор, те не захтева набавку посебних јаких погонских машина за рад са њим.
Сви ови поступци и мере које воћари морају предузети после бербе доприносе бољем спремању биљке за периодм зимског миривања ткз. „период јаровизације“ код воћа, јер опште је познато да се налазимо у умерено – континенталној клими где гајене воћарске културе захтевају одређен број дана са ниским температурама које поспешују обављање одређених метаболитичких процеса у биљкама и током зимског мировања а све у циљу постизања високе родности и добијања врхунског квалитета код гајених воћних и виноградарских култура.