Konoplja – Milica Janković

Spada u najstarije ratarske kulture. Celokupna nadzemna masa se može koristiti za dalju preradu. Ona je jednogodišnja biljka . Razmnožavanje se obavlja semenom. Korenov sistem je vretenast i dostiže dubinu do 40 cm. Stablo je uspravno, člankovito i obraslo je žlezdanim dlačicama.
Konoplja ima velike potrebe za vodom i kako biljke rastu te potrebe za vodom se takođe povećavaju. Slabo razvijen korenov sistem i velika lisna masa uslovljava da je biljka konoplje osetljiva na nedostatak vlage, ukoliko je nema u dužem periodu. Ako nema padavina mora se navodnjavati i pravilno ishraniti.
Seme klija na 1-2⁰C i može trpeti niske temperature , čak i ispod nule. Kako rastu biljke tako rastu i potrebe za temperaturom pa je u fazi intezivnog porasta potrebno da spoljašnje temperature budu od 22-25⁰C
Konoplja traži duboka, plodna zemljišta i to od blago kisele, neutralne, do blago alkalne reakcije.
Može se gajiti u monokulturi pored rečnih tokova. Dugotrajnim gajenjem u monokulturi iscrpljuje se zemljište. Odlični predusevi su krompir, kukuruz, deteline. Odličan je predusev za ozima strna žita, korenaste i ozime krmne useve
Osnovnu obradu zemljišta obaviti na dubinu od 25-30 cm i tada uneti u zemljište žetvene ostatke prethodnog useva, mineralno i organsko đubrivo.
Organsko đubrivo se unosi u količini 30-40 t/ha. Potrebne količine mineralnih đubriva su 90-150 kg/ha azota, fosfora 40-100 kg/ha i kalojuma 45-100 kg/ha. Pola ovih hraniva se unese sa osnovnom obradom, a pola u predsetvenoj pripremi.
Preporuka je da se uradi agrohemijska analiza zemljišta i postupi po preporuci stručnog lica o vrsti, količini, vremenu i načinu primene kako organskih tako i mineralnih đubriva.
Seme za setvu treba da bude klijavosti iznad 90% i čistoće 98%. Setva se obavlja od polovine marta do polovine aprila. Ukoliko se gaji radi vlakna seje se na međuredno rastojanje od 12-15 cm sa 300-400 semenki po metru kvadratnom. Ako se seje za kombinovanu proizvodnju zrno i vlakno, međuredno rastojanje je 50 cm. Za gustu setvu treba od 60-90 kg/ha, a za kombinovanu proizvodnju 20-60 kg/ha
Setvu obaviti na vreme i kvalitetno. U usevu širokoredne konoplje izvesti jedno do dva međuredna kultiviranja. Mera nege navodnjavanja je obavezna i treba je primeniti svaki put kada je duži period bez padavina. Samo navodnjavanje značajno utiče na visinu prinosa i sam kvalitet konoplje.
Za borbu protiv korova i štetočina kao i eventualnih bolesti ništa ne raditi bez konsultacije sa stručnim licem za zaštitu bilja.
Najčešće se u zadnje vreme gaje hermafroditne biljke i beru se mehanizovano u vreme kada je najveći deo semena na prelazu iz voštane u punu zrelost. Drvenasta masa koje ima od 70-75% može se koristiti za izradu energopeleta ili energobriketa.
Najčešće sorte i hibridi hermafroditne konoplje koje se gaje daju prinos stabla od 12.000-16.000 kg/ha uz radman vlakna od 18-25%. Prinos zrna zavisi od vremena berbe i manji su ako su proizvodi gajene konoplje predviđeni za upotrebu u tekstilu. Prosečno prinos zrna iznosi od 800-1000 kg/ha zrna.