Korišćenje parametara mleka za procenu energetskog statusa krava

Последњих година све више је у примени метода којом се на основу концентрације појединих састојака млека врши процена енергетског статуса крава у лактацији (Шаманц и сар., 2006; Кировски и сар., 2011). Предност ове методе је узорак за испитивање – млеко. Узимање узорка млека је готово потпуно нестресогено за краву, поготово у односу на узимање крви. Утврђивање састојака сировог млека рутински се користи у контроли нутритивне вредности млека, па се резултати добијени у тим контролама млека могу искористити у дијагностичке сврхе у склопу програма праћења и контроле здравља стада (Giesecke и сар., 1994; Pritchard, 1998).
За процену енергетског статуса крава у узорцима млека врши се на основу концентрације укупних масти, укупних протеина, лактозе и урее, као и на основу њихов међусобног односа. На основу добијених резултата промена вредности метаболита млека, може се проценити енергетски статус млечних крава на фарми. Процена енергетског статуса млечних крава има за циљ благовремено кориговање исхране и спечавање појаве болесних стања код производних грла.
Физиолошка основа употребе наведених параметара млека у процени енергетског статуса крава заснива се на интеракцији енергетског метаболизма и метаболизма протеина током искоришћавања састојака хране за производњу млека. Протеини који се користе у исхрани говеда су највећим делом разградиви у бурагу (RDP – Rumen degradibile proteins). Само мали део протеина хране не подлеже разградњи од стране бактерија бурага већ доспева непромењен у танко црево где се користи. При разлагању протеина хране, у бурагу се ослобађа амонијак који се делом ресорбује и порталним крвотоком доспева у јетру где се у орнитинском циклусу детоксикује преласком у уреу (Broderick и Clauton, 1997). При појачаном интензитету орнитинског циклуса концентрација урее у крви расте. Концентрација урее у млеку ће исто брзо порасти, јер је уреа лако дифузибилни молекул који пролази кроз ћелијску мембрану. Интензитет овог процеса зависи од снабдевености организма енергијом и протеинима. Смањен садржај енергије у оброку смањује број и активност бактерија бурага. Услед смањене активности бактерија бурага, амонијак који настаје разградњом протеина не може у потпуности да се искористи за синтезу бактеријских протеина који су неопходни за процесе танком цреву. Повећањем количине амонијака повећава се концентрација урее у крви и млеку.
Смањењем синтезе бактеријских протеина у бурагу снижава се концентрација аминокиселина и протеина крви. Аминокиселине крви се користе синтезу протеина млека и смањење њихове концентрације доводи до смањене синтезе протеина у млечној жлезди и последично мање концентрације протеина у млеку. Енергија која се добија разлагањем глукозе значајан је фактор који доприноси синтези протеина млека (Rius и сар., 2010; Кировски и сар., 2012).
Масти млека потичу превасходно из нижих масних киселина ресорбованих у бурагу али и делом из масних киселина из крвотока. Од масних киселина бурага посебан значај у синтези масти млека има сирћетна киселина која претежно настаје дигестијом сирових влакана из оброка (сено, силажа). Значајна је и бутерна киселина која се у зиду бурага преводи у бета хидрокси бутерну киселину, која се користи за синтезу млечне масти. Масне киселине које су присутне у крвотоку и које се користе за синтезу млечне масти потичу делом из масти мобилисаних из телесних депоа, делом из масних киселина ресорбованих из дигестивног тракта, а делом из масних киселина метаболисаних у јетри.
На основу промена и корелација испитиваних параметара крви и млека могу се дијагностиковати метаболичке болести у субклиничком облику које негативно утичу на здравље, продуктивне и репродуктивнe пеформансе млечних крава.
мр Виолета Петровић Луковић