Zaštita jabučastog voća od bakteriozne plamenjače (Erwinia amylovora)

Bakteriozna plamenjača jabučastog voća predstavalja najrasprostranjeniju i jednu od ekonomski najštetnijih bolesti jabuke, kruške, dunje i mušmule. Bakterija E. amylovora parazitira sve nadzemne delove jabučastih voćaka, na kojima prouzrokuje simptome tipa „plamenjače“. Bakterija zaražava cvet, plod, list, grančice, skeletne grane i deblo. Usled nekroze i izumiranja tkiva navedenih biljnih organa dolazi do promena ispoljenih u vidu paleži, odnosno stiče se utisak da je biljka kao vatrom spaljena. Zbog tako karakterističnog simptoma obolelih biljaka potiče i naziv bolesti – bakteriozna plamenjača („fire blight“). Najznačajniji tipičan simptom je pojava povijenih mladara u vidu ,,pastirskog štapa” na vrhovima (slika 1.). Kod jačih infekcija dolazi do pojava rak rana na skeletnim granama i na deblu, bakterija može dovesti do potpunog propadanja zaraženih biljaka kruške, dunje a ne tako retko i mladih zasada jabuke. Jabučaste voćne vrste su najosetljivije u fazi cvetanja prema bakteriji E. amylovora, ako vremenski uslovi pogoduju razvoju ove bakterije, može doći do masovne infekcije cvetova. Nakon vremnskih nepogoda praćenim olujnim vetrom i gradom mogu nastati povrede i rane kroz koje prodire E. amylovora.
Jedna od najznačajnijih preventivnih mera je upotreba zdravog sertifikovanog sadnog materijala prilikom podizanja višegodišnjih zasada jabučastog voća. Prilikom izbora parcela za zasnivanje zasada treba izbegavati zemljišta lošeg mehaničkog sastava i slabo ocedna zemljišta. Ukoliko je zemljište zabareno obavezno je postavljanje sistema za odvodnjavanje (drenažu parcele). Voćnjake ne podizati u pravcu duvanja dominirajućih vetrova, jer se bakterija tada lakše širi usled povreda nastalih posle jakih udara vetra. Ukoliko se u blizini nalaze biljke spontane flore – divlja kruška i glog poželjno ih je ukloniti jer mogu biti izvor infekcije. Pre đubrenja zasada obavezno uraditi analizu zemljišta na osnovne parametre plodnosti, đubriva primeniti po preporuci stručnjaka. Azotna đubriva se moraju primenjivati u redukovanim količinama da bi se izbegla preterana bujnost zasada i intenzivan porast mladara, samim tim i osetljivost biljaka. Fosforna i kalijumova đubriva optimalno primenjena imaju pozitivan uticaj na otpornost biljaka prema bakteriji E. amylovora.
Gajenje otpornih sorti jabuke i kruške je značajna mera u suzbijanju bakteriozne plamenjače, međutim sve vodeće sorte i podloge jabuke i kruške su osetljive prema ovom patogenu. Veoma osetljive sorte jabuke su: ajdared, jonagold, jonatan, gala, gloster, pink lejdi, breborn, fudži i podloge M 9 i M 26. Umereno otporne sorte jabuke su: zlatni delišes, greni smit i podloga MM 106. U otporne sorte jabuke spadaju: crveni delišes, prima, i podloga M 7. Osetljive sorte kruške su (krasanka, viljamovka, kaluđerka, butira, santa marija, abata fetel, boskova bočica, karmen, turandot i podloge dunja M A i B 29). Srednje osetljive sorte kruške su: junska lepotica, julska šarena i košija rana . Jedina otporna (tolerantna) sorta kruške koja se gaji na značajnim površinama u našoj zemlji je kiferov sejanac. Kruška kalemljena na podlogu divlja kruška je značajno manje osetljiva u poređenju sa kruškom kalemljenom na dunji kao podlozi. Sorte dunje, leskovačka i vranjska veoma su osetljive prema E. amylovora. Manje osetljive sortedunje su: asenica, hemus i trijumf.
Ako se u zasadu primenjuje navodnjavanje voćaka koristiti sistem kap po kap da bi se izbeglo vlaženje lista i celih biljaka. Nikako ne treba koristit sisteme za navodnjavanje orošavanjem, kako se ne bi povećavala relativna vlažnost vazduha i vlaženje biljaka, a samim tim i do stvaranja povoljnih uslova za infekciju biljaka. Izbegavati kasnu obradu zemljišta koja podstiče razvoj novih zeljastih mladara koji su osetljivi prema bakterioznoj plamenjači. Vodopije i izdanke tokom vegetacije treba obavezno uklanjati, naročito izdanke podloge osetljive dunje na koju je kalemljena kruška.
Primena mehaničkih mera zaštite u suzbijanju E. amylovora ima vrlo veliki značaj. Mehaničkim merama suzbijanja se uklanjaju već inficirani organi voćaka da bi se koliko je to moguće zalečile i zaraza zaustavila, da bi se sprečilo širenje na susedna zdrava stabla i ostvarivanje novih infekcija. Ove mere se obavljaju tokom zimskih i letnjih meseci, a zasnivaju se na mehaničkom uklanjanju obolelih biljnih delova – mladara, tanjih i debljih grana, odstranjivanju rak-rana sa obolelih ramenih grana, kao i krčenje jače obolelih stabala. Tanje grane treba rezati na 30 cm ispod prelaza zdravog u obolelo tkivo, a deblje grane treba uklanjati na 50 cm ispod zaraženog tkiva. Obolele, orezane biljne delove treba izneti iz voćnjaka i obavezno spaliti. Kod obavljanja zimske i letnjeje rezidbe obavezno primeniti mere dezinfekcije pribora za rad, makaza i testera, kojima se odstranjuju oboleli biljni delovi. Za dezinfekciju pribora za rad najčešće se koristi 70 % etil alkohol ili 10 % natrijum hipohlorit. Nakon obavljenih mehaničkih mera povređena mesta treba dezinfikovati 70 % etil alkoholom, a veće preseke nastale orezivanjem premazati kalemarskim voskom da bi se sprečio dalji prodor patogena i pospešilo zarastanje. Rak-rane treba odstraniti ljuštenjem obolelog tkiva, zahvatajući pritom zdravo tkivo. Tako povređena mesta takođe treba dezinfikovati 70 % etil alkoholom ili 10 % natrijum hipohloritom i premazati voskom. Kod jačeg napada preporučuje se krčenje potpuno uništenih stabala i njihovo spaljivanje van zasada nakon vađenja.
Značajna preventivna hemijska mera je zimsko prskanje jabučastog voća preparatima na bazi jona bakra. Proizvođačima se preporučuje da u fazi 70% opale lisne mase urade hemijsku zaštitu svojih zasada sa preparatom na bazi bakra. Ovim tretmanom se utiče na smanjenje infektivnog potencijala prouzrokovača bakteriozne plamenjače jabučastog voća (E. amylovora)
U našoj zemlji za ovu svrhu registrovani su bakarni preparati:
• Cuproxat (bakar-sulfat) u koncentraciji primene 0,5-0,6% ili
• Bakarni oksihlorid 50 (bakar-oksihlorid) u koncentraciji primene 0,75% ili
• Everest, Fungohem SC (bakar-hidroksid) u koncentraciji primene 0,3%-0,4% ili
• Nordox 75 WG (bakar-oksid) u koncentraciji primene 0,2%
Dr Milan Šević