Osobine kiselih zemljišta

Kiselost zemljišta ima negativan uticaj na većinu gajenih biljaka, što se ogleda prvenstveno u smanjenom iskorišćavanju hranljivih elemenata, a time i smanjenju prinosa.
Naime, uticaj pH na biljke može biti direktan i indirektan.
Direktan uticaj svodi se na delovanje slobodnih H+ jona. Visoka koncentracija (pH<4) deluje toksično na korenov system biljaka koji u takvim uslovima menja propustljivost prema nekim jonima, što se negativno odražava na proces ishrane.
Indirektan uticaj ogleda se u njegovom delovanju na rastvorljivost i taloženje određenih jedinjenja u zemljištu. U zemljištima gde je pH manja od 5,5 dolazi do povećanja sadržaja Al i Fe jona koji učestvuju u hemijskoj adsorpciji, stvarajući teže rastvorljiva jedinjenja čineći ih teško dostupnim za biljke.
Indirektan uticaj ogleda se i u radu mikroorganizama koji učestvuju u procesu mineralizacije organske materije. Kisela sredina nije pogodna za rad nitrifikatora, pa je u kiselim zemljištima zapažen manji sadržaj NO3- jona koji su lako pristupačni za biljke.
Ono što kisela zemljišta čini štetnim za gajene biljke je i visok sadržaj mobilnog Al. Sadržaj mobilnog Al u zemljištima sa vrednostima pH manjim od 5,5 je vrlo visok. Količina rastvorljivog pokretnog Al povećava se povećanjem kiselosti i postoji izražena zavisnost ovih pojava (koeficijent korelacije +0,78).
Kisela zemljišta naše zemlje odlikuju se povećanim sadržajem Al jona (10 do 48 mg/100 g zemljišta) što potvrđuju mnogobrojna istraživanja,.
Na povećan sadržaj u zemljištu lako mobilnih Al jona naročito su osetljive mahunarke koje smanjuju prinos već pri sadržaju od 10 mg/100 g zemljišta, dok je toksična količina mobilnog Al za kukuruz nešto veća od 10 mg/100 g zemljišta.
Toksičnost aluminijuma u kiselim zemljištima često je povezana sa povećanim sadržajem Fe i Mn koji su u visokim koncentracijama toksični za biljke.
Pri sadržaju mobilnog Al od 6-10 mg/100 g zemljišta rast i razvoj biljaka manje – više je usporen u zavisno koja biljna vrsta je u pitanju. Ovo je rezultat ne samo imobizacije fosfora, nego slabog razvoja korenovog sistema i usporenog metabolizma ugljenih – hidrata, azota i fosfora u biljci (Orlov, 1985).
Pitanje kretanja mobilnog Al u zemljištu bilo je predmet istraživanja mnogih naučnika. Udeo mobilnih Al u razmenljivoj kiselosti dosta varira i znatno se povećava sa porastom dubine.
Mrvić (2004) navodi da sadržaj fitotoksičnog oblika Al zavisi od stepena zasićenosti bazama, razmenljive i hidrolitičke kiselosti.
Povećanjem kiselosti zemljišta povećava se i transformacija toksičnih elemenata Cd i Ni u lakopristupačne oblike. Zakišeljavanje zemljišta (do pH 4,5) povećalo je usvajanje Ni korenovima kukuruza i njegov transport do nadzemnih delova biljka.
U zemljištima povećane kiselosti usporen je proces nitrifikacije što ima za posledicu povećan sadržaj toksičnih nitrita.