Agroekološki uslovi pogodni za uzgoj borovnice i dužina eksploatacionog perioda

Za uspešnu proizvodnju borovnice potrebnop je obezbediti pogodne agroekološke uslove.Sorte visokožbunaste borovnice u našoj zemlji najbolje uspevaju na nadmorskoj visini između 300-800 m n.v.,s tim da se poslednjih godina zapaža trend širenja borovnice i u nižim područjima (100-300 m n.v.),što se javlja kao posledica pronalaženja pogodnih zemljišta (sa optimalnom pH vrednošću) ili slobodnih parcela za zasnivanje zasada na većim površinama.Jedan od razloga jeste i postojanje prednosti vezanih za olakšano angažovanje radne snage i blizinu tržišta u većim naseljenim mestima.Na nižim terenima je od presudnog značaja izabrati parcele bez depresija u kojima se sakuplja i zadržava hladan vazduh,kao i padine pored reka kako bi se izbeglo štetno dejstvo mrazeva.
Optimalni nagib terena za gajenje borovnice se kreće od 3 do 5 stepeni,pri čemu je poželjno da na čitavoj površini postoji kontinuirani pad terena.U planinskim područjima borovnica se može uspešno gajiti i na većim nagibima (između 15 i 20 stepeni),s tim da tereni sa nagibom preko 10 stepeni zahtevaju primenu posebne mehanizacije (veoma snažni traktori sa pogonom na svim točkovima) i nisu pogodni za kontejnerski uzgoj borovnice.Najbolji položaji za gajenje borovnice su severni i severozapadni,a posebno su pogodne zapadne ekspozicije,je su toplije od istočnih.
Za komercijalno gajenje borovnice najbolja zemljišta su peskovite ilovače,koja u svom sastavu imaju manje procentualno učešće gline (ispod 30%).Ova zemljišta su rastresita,topla,sa pogodnim vodnim i vazdušnim režimom,lako se obrađuju i koren se u njima dobro razvija.Optimalna pH vrednost zemljišta kreće se u rasponu od 4,2 do 5 (max. 5,5).Stoga je pre zasnivanja zasada potrebno najpre ispitati zemljište,a zatim u sadna mesta dodati kisele supstrate u kojima će borovnica imati povoljne uslove za prijem,rast i razvoj.Nakon sadnje,u procesu rasta i razvoja biljke,potrebno je održavati odgovarajuću pH vrednost i plodnost supstrata/zemljišta dodavanjem pH korektora ili kiselina kroz sistem za navodnjavanje,kao i redovnom primenom fiziološki kiselih đubriva.
Uzimajući u obzir da se proizvodnja borovnice u većem obimu u našoj zemlji realizuje u poslednjih nekoliko godina,te da je maksimalna starost većine komercijalnih zasada oko 8-10 godina,dužina eksploatacionog perioda se ne može izračunati već samo proceniti.Pretpostavka je da će zasadi trajati između 20 i 30 godina.U slučaju da se sadnice posle izvesnog broja godina usled niske produktivnosti zamenjuju novim ili da se primenjuje regenerativna rezidba u zasadu tokom perioda starosti,period korišćenja zasada se na taj način može produžiti.