Ratarstvo – OČUVANJE PLODNOSTI ZEMLJIŠTA

Zemljište je važan, teško obnovljiv prirodni resurs. Zemljište je relativno stabilan sistem gde se odvijaju sporo promene pod uticajem prirodnih faktora sa jedne strane, s druge strane pod uticajem čoveka promene osobina zemljišta se značajno brže odvijaju. Čovek, pored ostalog, raznim svojim aktivnostima progresivno smanjuje površine pod poljoprivrednim zemljištem tj.utiče na intenzivno degradiranje njegove plodnosti.
Pored smanjenja poljoprivrednih površina dolazi i do degradacije zemljišta. Na degradaciju utiče niz različitih faktora, što ima za posledicu pogoršanje bioloških, hemijskih, fizičkih osobina. U nizu agrotehničkih mera koje utiču na osobine zemljišta posebno mesto pripadaupotrebi mineralnih đubriva. Njihov uticaj na godišnjem nivou se može podvesti pod beznačajan, ali na dugoročnom nivou primene njihov kumulativni efekat može biti veoma značajan. Taj njihov kumulativni efekat pre svega zavisi od doze đubriva, osobine zemljišta kao i klimata.
U praksi se često zanemaruje dejstvo đubriva na zemljište te promene koje mogu u njemu nastati. Cilj poljoprivredne proizvodnje je često samo biljka i visina prinosa koji će se postići. Na ovaj način dolazi do zanemarivanja zemljišta kao bitnog prirodnog resursa, koji vodi pojačanom zakišeljavanju i degradaciji plodnosti, čije su posledice dalekosežne. Ta česta upotreba čistih, jednostranih mineralnih đubriva bez Ca, Mg, često dovodi do zakišeljavanja zemljišta. Pored zakišeljavanja zemljišta značajno se povećava mobilni AL koji je toksičan.
Sadržaj pristupačnog fosfora u kiselim zemljištima je nizak zbog slabe rastvorljivosti fosfatnog jona. Takođe u ovakvim zemljištima je povećana rastvorljivost i ispiranje pristupačnog Ca, MG, B, ZN, Cu, te mogu postati deficitarni. Velika kiselost utiče na smanjenje i promene mikroflore u zemljištu, čime su umanjeni uslovi mineralizacije organske materije a obrazovani humus je nepovoljnih osobina. Takođe procesi nitrifikacije postaju izuzetno slabi gde je koncentracija amonijačnog jona značajno veća u osnosu na koncentraciju nitratnog jona koji se lako gubi ispiranjem.
Promene u zemljištu se vrlo brzo odražavaju na njivi kao i na ostale sredine (vodene).Unošenjem organskih đubriva u vidu kiselog treseta može izazvati promene u sastavu humusa,( odnosa fluvo i kuminskih kiselina) što će uticati na zakišeljavanje zemljišta, a prekomernom upotrebom osoke i stajnjaka može dovesti do značajnog povećanja sadržaja nitrata i fosfata u podzemnim vodama. Pored nekontrolisane primene mineralnih ili organskih đubriva u poljoprivredi na smanjenje plodnosti zemljišta značajno mogu uticati i druge hemijske materije koje dospevaju u životnu sredinu na različite načine (sagorevanje goriva, komunalni otpad itd).
Upotrebom vode za navodnjavanje koja je neodgovarajućeg kvaliteta i nepravilnim navodnjavanjem zemljištu se mogu akumulirati teški metali, razne soli itd. Primenom teške mehanizacije značajno se mogu pokvariti fizička svojstva zemljišta što dovodi do zabarivanja ( na teškim zemljištima sa manjim sadržajem organske materije).
S obzirom da je zemljište teško obnovljiv resurs njegovoj zaštiti moramo posvetiti posebnu pažnju. Revitalizacija i rekultivacija oštećenih zemljišta kao i pošumljavanje određenih površina su neophodne mere u očuvanju plodnosti površina. Prioritetan zadatak na poljoprivrednom zemljištu je primena odgovarajuće agrotehnike uz redovne kontrole plodnosti, kojim će se omogućiti racionalna upotreba đubriva i hemije za zaštitu a sve u cilju očuvanja plodnosti zemljišta.