Autohtona lokošnička paprika svake godine privlači sve veću pažnju javnosti

Na području Jablaničkog okruga, paprika je kultura koja zauzima značajno mesto u ukupnoj povrtarskoj proizvodnji. Autohtona crvena, mirisna i ukusna “paprika nizača”, u ataru sela Donja Lokošnica, svake godine je dominantna kultura.
Vegetacijski uslovi ove godine nisu pogodovali razvoju paprike. Sa sadnjom paprike, zbog specifičnosti vremenskih prilika ove godine se kasnilo, a proizvođači ovu aktivnost počinju odmah nakon seoske slave, Đurđevdana. Nakon sadnje obilne lokalne padavine nisu pogodovale razvoju ove kulture. Izuzetno visoke dnevne temperature tokom fenofaze cvetanja i oplodnje negativno su uticale i dmanjile ptocenat zametanja plodova. Poslednjih desetak dana kišovito i hladno vreme remeti berbu i tradicionalni način sušenja ove autohtone sorte.
U Lokošnici je proizvodnja ove paprike tradicija i ponos, a skoro da nema poljoprivrednog gazdinstva koje nema proizvodnju ove kulture i koje u jesen ne okititi fasadu nizom ovog proizvoda. Sadnja je kasnila, a onda se razvoj, cvetanje i plodonošenje paprike odvijao pod jako nepovoljnim uslovima.
Osim primenjenih agrotehničkih mera, standardnih u proizvodnji paprike, kako bi se obezbedili visoki i stabilni prinosi dobrog kvaliteta, paprika zahteva visok intenzitet svetlosti i toplote. Visina biljke je oko 50 cm, stablo je srednje razgranato, čvrsto, svetlo zelene boje, sa krupnim listovima lancelastog oblika. Na dugoj plodnoj dršći nalaze se viseći plodovi paprike, nutans tipa, prosečne težine 60 – 80 gr. Plodovi su zeleni a u tehnološkoj zrelosti dobijaju karakteristično crvenu boju. Berba ove paprike obavlja se sukcesivno i počinje kada plod dobije intenzivno crvenu boju, karakterističnu za ovu sortu, a plodovi se osuše na biljkama 70-80 % dok se 10% osuši na suncu, na nizama, a onda se dosuši do 100 % u tradicionalnim sušarama na nižim temperaturama, kako bi paprika i dalje sačuvala specifičnu boju, miris i aromu. Dug, prav plod sa oštrim vrhom odlikuje se visokim sadržajem suve materije, ukupnih šećera i β-karotena.
Proizvodnjom “nizače” koja, kako kažu meštani, uspeva samo ovde i proizvodi se više od pet vekova, od domaćeg semena na tradicionalan način bavi se oko trista domaćinstava. Prinos je ove godine dosta slabiji nego predhodnih godina zbog izuzetno loših vegetacijskih uslova. Prosečan prinos „brenda“ sela Donja Lokošnica kreće se oko 30 t/ha, ali su ove godine prinosi smanjeni zbog loših vegetacijskih udlova (27t/ha). Nakon sušenja od ove količine dobije se 3 t mlevene paprike.
Meštani ovog sela sačuvali su tradicionalan način sušenja paprike. Nakon berbe, paprika se “niže” a nizama se okite kuće, objekti za čuvanje poljoprivrednih proizvoda i ograde. Kada se paprika osuši, nize se skidaju i vrši se selekcija, odvajanje peteljki od ploda, a dalji proces obrade zavisi od namene (mlevena, gruvana ili sušena „deset u vezi“ ili „na venac“.
Kako tvrde meštani, ovde se proizvodi najbolja sušena, mlevena i gruvana paprika za začin i pripremu raznih gurmanskih specijaliteta.
Svake godine, pa i ove se u ovom selu u vreme berbe organizuje tradicionalna manifestacija “Paprikarijada” koja prvlači sve veću pažnju proizvođača i stručnjaka, i ovom prilikom se bira najbolji proizvođač i najbrži nizač, a posetiocima se služe specijaliteti od paprike koje pripremaju meštanke ovog sela. Ovogodišnja paprikijada privukla je brojne stručnjake i predstavnike medijskih kuća. Sve ovo ukazuje da u budućnosti moramo obratiti pažnju na očuvanje i promociju domaćeg sortimenta, posebno autohtonih sorti koje svoje najbolje karakteristike ispoljavaju u određenom mikroklimatu.

dr Jelena Stojiljković, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo