Cikada vinove loze

Cikada vinove loze je poreklom iz Severne Amerike, a u Evropi je otkrivena u Francuskoj, 1958.godine. Rasprostranjena je u Italiji, Austriji, Španiji, Portugaliji, Švajcarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj i Bosni i Hercegovini. U Srbiji je prvi put registrovana kao štetočina vinove loze 2004. godine, a nalazi se na A2 listi karantinskih štetočina. Rasprostranjenost ove cikade u Srbiji do sada još nije precizno utvrđena ali se stalno prati u posebnom nadzoru nad insektima u okviru Programa mera zaštite zdravlja bilja — Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede. Ova cikada je izraziti monofag što znači da svoje razviće završava isključivo na vinovoj lozi. Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu jaja ispod kore dvogodišnjih lastara, a jedna ženka položi ukupno 24 jajeta. Prve larve se pile sredinom maja i hrane se na naličju lista tokom meseca juna. Odrasli insekti se pojavljuju početkom jula i nastavljaju da se hrane na listovima vinove loze sve do septembra meseca. Direktne štete od ishrane ovih cikada su zanemarljive, ali su indirektne štete izuzetno velike jer je cikada vektor fitoplazme Flavescense doree (FD). Da bi cikada postala infektivna najpre se mora hraniti na zaraženim čokotima vinove loze u trajanju od nekoliko sati. Zatim mora da prođe inkubacioni period (vreme koje je potrebno da prođe od momenta unošenja fitoplazme u telo cikade do mogućnosti da ih cikade prenose na drugu biljku), koji za ovu cikadu iznosi 21 dan. Larve trećeg razvojnog stadijuma cikade mogu da postanu infektivne i tu sposobnost zadržavaju do kraja života i prenose fitoplazmu hraneći se na zdravim čokotima. Nema prenošenja infekcije iz generacije u generaciju. Cikada vinove loze se hrani isključivo na vinovoj lozi i ta činjenica ima svoje mane i prednosti. Mana je to što je koncentrisana ishrana samo na vinovoj lozi i zbog toga dolazi do jako brzog širenja fitoplazmi. Prednost ovakvog života cikade je u tome što se suzbijanje radi relativno brzo i lako. Sve cikade su uvek na vinovoj lozi tako da se sa hemijskim tretmanom može suzbiti veliki deo populacije. Prvi hemijski tretman protiv cikada treba uraditi kada su one u III larvenom uzrastu (period oko 5. -10. juna), a drugi 10 dana posle prvog tretmana (oko 20. juna). Za suzbijanje cikade, mogu se koristiti insekticidi sa kontaktnim delovanjem iz grupe piretroida kao i insekticidi sa drugim mehanizmima delovanja koji sprečavaju prelazak cikade iz jednog larvenog uzrasta u drugi (buprofezin). Budući da je cikada poreklom iz Severne Amerike, u Evropi za sada nema prirodnih neprijatelja i stoga je biološko suzbijanje otežano. Mehanički način suzbijanja se sastoji u spaljivanju orezanih lastara radi uništavanja jaja cikada u stadijumu prezimljavanja.