Siva pegavost oraha (Gnomonia lepotostyla)

Сива пегавост ораха је једна од најдеструктивинијих болести ове биљке. Gnomonia leptostyla напада биљне врсте рода Juglans, а међу њима је посебно значајна на J. regia. Болест је распрострањена где год да се орах гаји. Међутим, значај ове болести варира по регионима и по годинама.

Код нас се сива пегавост јавља сваке године, а честа је њена појава епифитотичних размера. Последице заразе су директно смањење приноса, недовољна дозрелост ластара због превременог опадања листа, и услед тога чешће изрзавање ораха током зиме. Обољење је нарочито штетно у расадницима где долази до дефолијације, слабог пораста садница и њиховог измрзавањау току зиме.
Болест се испољава на свим зељастим деловима ораха: лист, лисна дршка, ластари и плод. Први знаци болести се јављају у пролеће (крајем маја) на лишћу у облику пега различитог облика и величине. Пеге су у средњем делу сивкасте боје, док им је обог загасит. С наличја, у оквиру пега, развијају се органи за размножавање гљиве. У кишним условима паразит се шири, у току вегетације, број пега се повећава и знатна површина листа бива сасушена. Јака појава болести доводи до опадања лишћа још у току лета, па тако крошње осетљивих сорти остају огољене већ у августу. На ластарима се такође јављају овалне или неправилне угласте пеге са светлијим центром и тамнијим рубом.
На младим плодовима настају пеге у оквиру којих епикарп и мезокарп поцрни и изумире, настају деформације услед неједнаког пораста и пукотине у изумрлом ткиву. Тако захваћени плодови, нарочито ако су рано заражени, опадају. У случају јаке заразе ореко 80 % плодова може бити изгубљено. Плодови који су достигли своју нормалну величину такође могу бити заражени. Позне заразе су мање штетне, али ипак у знатној мери у оболелих плодова језгра поцрни, сасуши се и неупотребљива је за исхрану.

Гљива презими у зараженом лишћу на опалим зараженим плодовима на површини земљишта и у ластарима зараженим претходне године. У презимелом лишћу се формирају перитеције са аскоспорала које у пролеће дозревају, ослобађају се и разносе ветром. Када аскоспоре доспеју на младо лишће ораха у пролеће, оне врше инфекцију. Оптимална температура за инфекцију је 21°C, зараза је слаба на 27°C, а до ње не долази на 32°C. До инфекције долази ако је лист непрекидно влажен 6 сати.
Како паразит презими у опалом лишћу корисно је његово сакупљање и спаљивање у јесен. Међутим, то ниједовољно јер се паразит одржава на ластарима па је потребно орах штитити и хемијским путем током вегетације. Најбоље је извести два прскања, једно у мају и једно у јуну, јер се тада инфекција остварује. За третирање се користе препарати на бази бакра, беномила и манкозеба.