Nakon završene berbe malina u zasadu treba nastaviti sa negom malinjaka, jer kreće odumiranje dvogodišnjih izdanaka, a rast i razvoj mladih izdanaka u kojima se obezbeđuje rodni kapacitet za narednu godinu. Vizuelnim pregledom zasada maline može da se registruje prisustvo ili odsustvo simptoma ljubičaste pegavosti izdanaka i pupoljaka maline (Didymella applanata) ili simptoma smeđe pegavosti lista maline (Sphaerulina rubi). U slučaju prisustva simptoma preporučuje se primena fungicida aktivne materije azoksistrobin+difenokonazol u količini 0,75- 1 l/ha ili aktivne mmaterije tebukonazol u količini 0,75 kg/ha.
Potrebno je obratiti pažnju i na simptome napada eriofidne grinje lista maline (Phyllocoptes gracilis) ili običnog paučinara (Tetranychus urticae), kada se preporučuje sprovođenje tretmana nekim od akaricida aktivne materije bifenazat u količini 0,2-0,375 l/ha ili etoksazol u količini 0,5 l/ha.
Krajem meseca oktobra, a u zavisnosti od vremenskih uslova, u malinjaku se nastavlja sa preventivnom zaštitom primenom preparata sa bakrom kao aktivnom materijom za suzbijanje prezimljujućih oblika bolesti izazivača sušenja izdanaka maline. Ukoliko se u malinjacima ne uništavaju korovi posle berbe, ti korovi su velika konkurencija ostavljenim izdanicima za narednu godinu u hrani i vodi, a istovremeno su i dobra podloga za razvoj štetnih organizama. Korovi se u malinjaku suzbijaju primenom mehaničkih i hemijskih mera ili kombinacijom istih.
Petrović Mirjana
Petrović Mirjana