Jesenja sadnja, da ili ne?

Jesenja sadnja, da ili ne?

Uvreženo mišljenje kod većine voćara je da jesenja sadnja nema alternativu i da se jesenjom sadnjom uvek postiže bolji prijem posađenih sadnica nego sadnjom u proleće. Naravno, prednosti jesenje sadnje su poznate ali je potrebno sagledati određene činioce koji imaju presudan uticaj na njenu uspešnost. Osnovni elementi koji osiguravaju dobro ukorenjavanje i dobar start posađenih biljaka su pored besperekornog kvaliteta sadnog materijala, adekvatno pripremljeno zemljište i optimalni uslovi vlažnosti. Sva tri uslova su presudna kako za prijem posađenih biljaka tako i za njihovu dugovečnost i plodonošenje. Često se s jeseni dogodi da vremenske prilike odnosno česte padavine otežaju obradu zemljišta, pa se i priprema zemljišta i sama sadnja obave neadekvatno. U takvim slučajevima, pogotovo ako se radi o zemljištima težeg mehaničkog sastava, korenov sistem sadnica ne dolazi u potpun kontakt sa česticama zemlje, tj. ostane da „visi“ u vazdušnim džepovima što uzrokuje njegovo isušivanje i propadanje. Situacija je još lošija ako se kopanje jamića i sadnja obavljaju kada je zemljište isuviše vlažno jer se u tom slučaju struktura zemljišta neposredno oko korenovog sistema znatno narušava i time otežava njegov razvoj. Prilikom mašinskog kopanja rupa svrdlastim burgijama na glinovitom i vlažnom zemljištu često se prave greške kada dolazi do sabijanja zemljišta na zidovima rupe koja tada podseća na čašu (slika ispod). U ovakvim uslovima koren posađene sadnice se ograničeno razvija, porast biljke je znatno usporen a uspeh sadnje neizvestan. Iz ovih razloga je razumnije, ukoliko zemljište nije adekvatno pripremljeno i na vreme, sadnju odložiti za zimu ili proleće. Naravno, potrebno je do tada sačuvati sadni materijal dobro utrapljen i zaštićen u zimskom trapu ili u hladnjači uz obezbeđivanje adekvatnih uslova koji u prvom redu podrazumevaju konstantnu temperaturu u rasponu od 0-2 °C i visoku relativnu vlažnost vazduha koja se u zavisnosti od načina čuvanja (sa golim korenom ili u piljevini) može kretati od 90 do 100%.
Momir Nedić, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo