Pripada rodu Prunus, familiji Rosaceae. Sinonimi : divlja trešnja, drobnica, crna trešnja, divljaka.
Rasprostranjena je u Evropi I na Kavkazu. U našoj zemlji se kao samonikla javlja u hrastovim I grabovim šumama do 1700 metara nadmorske visine.
Kora drveta je svetlo ili tamno sive boje sa krupnim lenticelama. Visina stabla se kređe od 5-20 metara.
List je eliptičan ili izduženo eliptičan sa oštrim vrhom. U okviru vrste postoje forme sa sitnijim liščem koje imaju sitnije plodove , tamno crvene ili crne boje , gorkog ukusa I forme sa krupnijim lišćem sa plodovima različite krupnoće I verovatno predstavljaju hibride između divlje trešnje I različitih sorti trešnje. Forma sa sitnijim lišćem je prava trešnja vrapčara.
Cvet je dvopolan , skupljen u štitastu cvast. Trešnja vrapčara cveta u aprilu I maju a sazreva u junu I julu.
Boja ploda je jako varijabina I može biti : žuta, roze,crvena, tamno crvena I crna. Ukus ploda je slatkast sa manje ili više gorčine. Seme je okruglastog oblika. Broj semenki u jednom kilogramu se kreće od 4000-9000.
Najviše joj odgovaraju zemljišta kao što su duboki I rastresiti aluvijumi I deluvijumi. Ne podnosi zabarena zemljišta .
Trešnja vrapčara je veoma značajna u rasadničarkoj proizvodnji jer se njeni sejanci koriste kao podloga za višnju I trešnju. Dobro je kompatibilna sa večinom sorti. Sejanci su jako osetljivi na višak vode u zemljištu tako da jako dugom kišnom periodu može doći do njihovog sušenja. Proizvodnja sejanaca u rasadničarskoj proizvodnji ima I svoje nedostatke. Potencijal sejanaca koji se dobijaju iz semena u spontanoj populaciji je jako neujednačen -dobijaju se sejanci od 50-100 cm visine. Klijavost semena je često vrlo mala a sejanci su često neujednačenog porasta.
Zbog svega ovoga u prirodnoj populaciji treba izvršiti individualnu selekciju I za rasadničku proizvodnju odabrati stabla sa visokom klijavošču semena.
Timotić Milivoj
Timotić Milivoj