Odnos borovnice prema zemljištu

Borovnica ima specifične zahteve prem zemljištu. Tipična je acidofilna biljka koja najbolje uspeva na kiselim i umereno vlažnim zemljištima četinarskih šuma čija se pH vresnost prema američkim autorima kreće između 4.5 i 5.0 a posnosi i 5.2 mada i među njima nema precizne usaglašenosti po ovo pitanju. Po drugim autorima, zemljište bi trebalo da ima pH vrednost između 4.0 i 5.0, dok treća grupa autora tvrdi da visokožbunasta borovnica na zemljištima čija je pH do 5.8 imaju odličan rast i razvoj žbuna. Četvrta grupa autora zastupa tezu da su idealna zemljišta za visokožbunastu borovnicu ona čija se vrednost pH kreće između 4.0 i 5.5. Očigledno da je reč o nijansama, a suština je niska pH vrednost zemljišta.
Ukoliko je pH vrednost zemljišta iznad 5.0, u cilju smanjenja njegove pH, u zemljište se unosi fino mleveni sumpor u količinama koje su zasnovane na agrohemijskoj analizi zemljišta. Međutim, zemljišta sa visokim sadržajem kalcijuma i pH iznad 6.0 , imaju tendenciju da se odupir bilo kakvim stalnim promenama pH vrednosti, što može da smanji ukupnu efikasnost jedinjenja koja formiraju kiselu sredinu čime se dovodi u pitanje uspešna, ekonomski opravdana i održiva proizvodnja borovnice.
Borovnice, pošto imaju plitko raspoređen i žiličast korenov sistem ( 35-45 cm u proseku), zahtevaju dobro drenirana peskovita ili peskovito-ilovasta kisela zemljišta koja su uz to veoma bogata organskom materijom (3-15%), dostupnim gvožđem i azotom. Glinovita i druga teška zemljišta nisu pogodna za gajenje borovnice, ali se dodavanjem organskog materijala ( treset, tresetna mahovina) mogu privesti kulturi ove voćne vrste.
Na slabo drenirnim zemljištima, borovnice se mogu saditi na izdignutim gredicama koje su najmanje na 10cm iznad okolnog nivoa zemljišta.
Čini se da su glavni limitirajući abiotički faktori uspešnog gajenja borovnice visoka pH vrednost zemljišta i prisustvo veće količine minerala u njima.
Iako koren borovnice zahteva lako dostupnu vodu, prekomerno vlažni uslovi zemljišta su veoma štetni, jer biljke koje rastu u vlažnim zemljištima čak i tokom kratkog vremena u bilo kojoj sezoni mogu biti ugušeni zbog nedostatka vazduha. Izuzetno plitka, slabo drenirana ili poplavama podložna područja treba izbegavati kao mesta za podizanje zasada.
Zbog plitkog ukorenjavanja, biljke borovnice su sklone oštećenju od suše, osim ako tokom leta ne dobijaju dopunsku vodu kroz navodnjavanje. Malčiranje može smanjiti gubitak vode, smanjiti potencijal za štetu od suše i obezbediti temperaturu zemljišta idealnu za rast i razvoj korena.