Razlika između industrijske konoplje i marihuane

По старој номенклатури у роду Cannabis постојале су три врсте – Cannabis sativa, C. indica i C. ruderalis. Према новијој класификацији из 1976. године све су оне сврстане у једну врсту Cannabis sativa са подврстама sativa, indica и ruderalis. То поткрепљује и чињеница да све ове подврсте могу да се међусобно укрштају и дају фертилно потомство, а знамо по дефиницији да различите врсте не могу да се укрштају или, чак и да успе укрштање, њихово потомство је стерилно. Индустријска конопља, подврста sativa, разликује се од марихуане, подврста indica, према намени, начину примене и начину производње. Индустријска конопља је кроз историју пољопривреде била веома значајна биљка због тога што у стаблу има врло јака влакна звана кудеља, које се највише користило за ужад и за грубу и дуготрајну одећу. Тканина од конопље има бактерицидни ефекат и побољшава стање коже, ублажава иритацију и свраб, убрзава зарастање рана, прелома и опекотина. Биљке индустријске конопље, нарочито јужног типа који се гајио код нас, могу да порасту у висину 3-4 м и не гранају се. Сорте које се гранају не дају квалитетно влакно, па су током вишевековне селекције изумрле. Лист је сложен, прстаст, састављен из 3-11 појединачних лиски, које су копљасте и танке. Листови на женским биљкама су нешто крупнији и тамнији. Конопља је дводома биљка, што значи да на једној биљци има само женске цветове, која се у народу зове „црнојка” због тамнозелене боје листова, а на другој биљци само мушке цветове и у народу се зове „белојка” због светлије боје листова. Постоје и хермафродитне форме, каква је нова сорта Хелена. Од сетве до цветања прође 10-12 недеља. Од ове подврсте може у свету да се направи 75000 различитих врста производа јер је цела биљка употребљива, почев од семена као хране за човека или животиње, затим у козметици, медицини, текстилној индустрији, занатима, грађевини, као биогориво, биопластика итд. Занимљиво је да је семе конопље комплетна храна, у својим протеинима има све есенцијалне аминокиселине. За конопљу се каже да је једина биљка која може човека да обуче, нахрани и излечи. За сетву индустријске конопље у нашој земљи потребна је дозвола Министарства пољопривреде, док је марихуана забрањена. Употреба и гајење индијске конопље је дозвољено законом у многим земљама, негде у медицинске сврхе а негде за уживање.
Марихуана се морфолошки одликује нижим и пирамидалним растом и ширим листовима. Од сетве до цветања прође 6-8 недеља. Mарихуана се у жаргону зове још и „трава” – то је лака дрога од осушених женских цвасти канабиса.
Међутим, најважнија разлика је у садржају ТХЦ-а (тетрахидроканабинол), који је психоактивна супстанца и налази се само у цвасти женске биљке. Друга важна супстанца је ЦБД (канабидиол), али она има лековита својства. Ове супстанце се називају канабиноиди и налазе се у смоли у женским цвастима. ТХЦ изазива еуфорију код корисника, а касније и зависност, док ЦБД има опуштајуће дејство, ублажава разне болове, мигрену, мучнину итд. Према нашем правилнику, индустријска конопља сме да има највише 0,3 % ТХЦ-а (ова гранична вредност је преузета из законодавства САД-а, док је у Русији максимално дозвољено тек 0,1 %). То је врло низак садржај, практично у траговима, и не може да изазове никакав омамљујући ефекат, било да се пуши цвет, пије чај или маже крема. У индустријској конопљи има 15-20 % ЦБД-а, па зато има више здравствених доброботи.
Садржај ТХЦ-а у марихуани је увек већи од 5 %, зависно од сорте и услова гајења, а обично је то 15-20 %, док је садржај ЦБД-а двоструко мањи него код индустријске конопље. У време пред бербу женских цвасти, на 2-3 недеље, потребно је да буде сув ваздух, који активира синтезу смоле у којој се налазе канабиноиди, па се зато гаји у земљама са сувљим летима, нпр. северној Индији, Пакистану, Авганистану, Шпанији и сл. Најбоља дрога се добија у Бенгалу. Када се индијска конопља гаји у умереној или хладнијој клими или на високим планинама, добије се врло мало смоле са врло мало ТХЦ-а, па је зато неактивна или врло мало активна. У строго контролисаним условима у стакленику, под посебним режимом осветљења, температуре, влажности и концентрације угљен-диоксида у ваздуху, садржај психоактивне супстанце може да порасте и преко 30 %. У затвореном простору се биљке пред бербу стављају 2-3 дана у режим мрака, чиме се додатно повећава садржај ТХЦ-а у смоли.
Трећа подврста C. ruderalis расте слободно у екстремнијој клими источне Европе, Хималајима и Сибиру, у хладнијој клими са мање сунчеве светлости. Биљке не порасту више од 60-ак цм, али врло брзо се развијају, јер од сетве до цветања прође само 3-5 недеља. Ова особина се користи приликом укрштања да се добију нове сорте за хладнија поднебља са кратким летом. Такође, ова подврста је самооплодна, па зато служи као извор гена за све самооплодне сорте индустријске конопље. Она има још мањи садржај ТХЦ-а од индустријске конопље.
Драгомир Радић, ПССС Смедерево