Ovas – Milica Janković

Ovas se u modernoj poljoprivredi koristi za ishranu stoke, naročito konja i vrlo malo, skoro retko u pekarskoj industriji, gde se prave lako svarljivi proizvodi velike hranive vrednosti. Obično proizvode od ovsa preporznajemo kao ovsene pahulje, ovseno brašno, ovseni griz. U samom zrnu ovsa ima manje ugljenih hidrata, dva do tri puta manje masti , a približno isto proteina kao u ostalim strnim žitima.
Pored zrna koje se koristi u ishrani stoke može se koristiti i zelena masa- zelena krma, čista ili u kombinaciji sa drugim biljkama kao što su stočni grašak, grahorica. Slama od ovsa se koristi takođe u ishrani stoke.
Prosečni prinosi kod nas su od 3,5-4 tone po hektaru, a najveći u Hplandiji 6/t/ha i Velikoj Britaniji oko 5t/ha. Prvo je počeo da se gaji u Evropi pa se zato smatra evropskim žitom.
Njegovi zahtevi prema toploti su mali. Optimum za klijanje je 6-12⁰C, a za cvetanje, oplodnju i nalivanje zrna optimum je od 16-22 ⁰C.
Potrebe prema vodi su velike i zahteva za uspešno klijanje 65% vlage od težine zrna. Kritičan period za vlagom je od vlatanja do metličenja. Naročito je osetljiv na nedostatak vlage u periodu 10-15 dana pred metličenje.
Ne treba ga gajiti u monokulturi i najčešće dolazi na kraju plodoreda. Odlični predusevi su mu đubrene okopavine i jednogodišnje ili višegodišnje mahunjače. Osnovnu obradu je dovoljno uraditi na dubinu do 20 cm. Predsetvenu pripremu je važno dobro uraditi zbog ravnomernog i jednovremenog klijanja i nicanja.
Ako se kojim slučajem nije uradila kontrola plodnosti zemljišta za ovas treba upotrebiti 80 kg/ha azota, 40-50 kg/ha fosfora i 40kg/ha kalijuma. Kod ozimog ovsa 50% hraniva fosfora i kalijuma uneti sa osnovnom obradom, a 50% predsetveno. Azot jednim delom predsetveno , ostatak za prihranjivanje krajem zime ili u vlažnim regionima početkom proleća i pred vlatanja. Sa azotom uvek biti obazriv zbog opasnosti od poleganja.
Setva ozimog ovsa se obavlja do kraja septembra, ako se kasnije poseje slabije se bokori i više izmrzava što se negativno odražava na prinos. Sama setva ozimog ovsa se obavlja žitnim sejalicama na međuredni razmak od 12,5-15 cm i na dubinu 3-4 cm. Količina semena se koristi po preporuci proizvođača, obično je to od 120-140 ili i do 160 kg/ha deklarisanog semena.
Žetvu ovsa započeti kada se puna zreoba javi u vršnom delu metlice, kasnije započeta žetva se može odlikovati osipanjem zrna iz metlice.