Blitvina pipa je poznata je po tome da napada šećernu repu i blitvu.
Kod nas blitvina pipa ima jednu generaciju godišnje, prezimljava odrasla pipa na mestima gde se hranila tokom jeseni i ispod biljnih ostataka.
Odrasli insekti blitvine pipe ne prave ozbiljne štete na lišću. Mogu napraviti ozbiljna oštećenja polaganjem jaja u vrat korena mladih biljaka. Glavne štete nanose larve usled čijeg se bušenja lome peteljke i suši lišće, prelamaju cvetne stabljike ili se omogućuje ulaz raznih sekundarnih parazita u koren koji uslovljavaju propadanje useva.
Početkom aprila kada temperature pređu 12°C blitvina pipa postaje aktrivna. Kada temperature porastu iznad 20°C, počinje masovna razmnožavanje a samim tim i polaganje jaja. Do ponovne masovne pojave pipa dolazi u drugoj polovini jula, odnosno početkom avgusta u hladnijim godinama.
Preventivno se mogu kositi zelene površine oko parcele kako bi se blitvinoj pipi smanjio prostor na kojem može da prezimi i da se sakrije tokom vremenskih nepogoda; primena plodoreda, naročito je korisna jer lišava blitvinu pipu izvora hrane za narednu godine. Insekti će biti primorani da napuste područije ili uginu od nedostatka hrane. Usevi koje ona napada se mogu vratiti na istu parcelu tek nakon tri godine.
Puštanje živine na zelenu površinu oko parcele je izuzetno korisna metoda kontrole populacije insekata.
Smatra se da suzbijanje blitvine pipe treba vršiti kada se pojavi više od jedne pipe na 5 biljaka semenske šećerne repe. Zaštita se vrši u vreme kada se pronađu prve bušotine radi polaganja jaja u unutrašnjost stabljike. Upotreba repelenata i domaćih insekticida je preporučljiva. Poželjno je izbegavati period neposredno pred cvetanje useva i period u kome usev cveta kako se ne bi nanela šteta polenu.
PSSS Šabac, Slavica Maksimović
Maksimović Slavica
Maksimović Slavica