Ustilago maydis , prouzrokovač mehuraste gari kukuruza

Mehurasta gar kukuruza rasprostranjena je u svim delovima sveta gde se kukuruz gaji. U Srbiji se javlja svake godine i predstavlja ekonomski značajnu bolest. Naročito značajna pojava ovog oboljenja je bila u vreme gajenja domaćih sorti i populacija kukuruza. Prva pojava bolesti u većim razmerama zabeležena je 1968. godine na podru ju Vojvodine . Broj zaraženih biljaka na nekim lokalitetima kretao se i do 90 %, a najčešće je bio zahvaćen klip kukuruza. Štetnost prouzrokovača mehuraste gari zavisi od mesta na biljci na kojem se formiraju tumori, njihovog broja i veličine. Najveće štete nastaju formiranjem tumorastih izraslina na klipu. Simptomi se ispoljavaju u vidu mehurastih izraslina , guka ili tumora na svim nadzemnim organima biljke. Na listovima se uglavnom ne formiraju tumori, već se pojavljuju sitne bradavičaste izrasline duž glavnog nerva ili na rubovima . Tumori predstavljaju mešavinu gljive i zaraženih delova tkiva kukuruza. U početku su srebrnasto bele boje, čvrste konzistencije i prekriveni glatkom opnom. Sazrevanjem, tumori poprimaju tamnu boju, pucaju i iz njih se oslobađa crna praškasta masa hlamidospora. Veličina tumora zavisi od mesta nastanka. Najveći tumori se formiraju na klipu i stablu i mogu biti prečnika i do 15 cm, a najmanji na lišću biljaka. U izraslinama na lišću retko dolazi do obrazovanja spora patogena, a okolno tkivo poprima crvenkasto-smeđu boju usled pojave antocijana. Jača pojava mehuraste gari zabeležena je na biljkama oštećenim od grada i na gornjim delovima majčinskih biljaka kod semenskih useva povređenih prilikom čupanja metlica. Gljiva se razmnožava hlamidosporama koje nastaju u tumorastim tvorevinama gljive. Hlamidospore su loptastog ili elipsoidnog oblika sa nazubljenom episporijom i stvaraju se u velikom broju. Prouzrokovač mehuraste gari spada u najplodnije gljive. Jedan tumor srednje veličine sadrži i preko 200 milijardi hlamidospora. Hlamidospore su uvek prisutne u zemljištu, ali zarazu ostvaruju samo u određenim ekološkim uslovima. Optimalna temperatura za razvoj gljive je 26-32 oC, a spore mogu klijati pri rasponu od 5 do 35 oC. Hlamidospore se prenose vetrom i mogu se preneti na velike udaljenosti. Parazit može izvršiti zarazu sve dok postoje mlada, rastuća tkiva. Kritičan period za infekciju su 2 do 3 nedelje pred cvetanje. Smenjivanje dužih sušnih, sa vlažnim periodima, naročito u vreme od izbijanja metlice, pa do kraja oplodnje, u velikoj meri utiče na pojavu oboljenja. U sušnim uslovima znatno se smanjuje otpornost biljaka, a za samo ostvarivanje infekcije je neophodan period vlažnog vremena sa obilnim padavinama. Usevi na lošijim tipovima zemljišta više pate od suše, zbog čega je u takvim regionima uvek jača pojava prouzrokovača mehuraste gari. Plodored nema uticaja na intenzitet pojave oboljenja, to znači da ostvarivanje zaraze ne zavisi od količine inokuluma. Za ostvarivanje infekcije bitno je poklapanje osetljive fenofaze razvića biljke i odgovarajućih vremenskih prilika. Mehanička oštećenja biljaka doprinose povećanju zaraze.
Oštećenja koja nastaju prilikom kultivacije useva, grada, napada insekata ( švedske mušice, kukuruznog plamenca) i oštećenja gornjeg dela stabla prilikom skidanja metlica kod mačjinskih linija u semenskoj proizvodnji pospešuju razvoj gljive. Postoje razlike u osetljivosti linija i hibrida kukuruza prema mehurastoj gari. Samooplodne linije su osetljivije od hibrida. Utvrđene su razlike i u pogledu mesta formiranja tumora na biljkama. Mere zaštite su gajenje hibrida otpornih na stresne uslove, dobra obrada zemljišta, izbalansirana mineralna ishrana, optimalne gustine useva. Kod ovog patogena postoji velika mogućnost ukrštanja razli itih biotipova gljive, jer se hlamidospore mogu prenositi na velike udaljenosti. Upravo ta promenjivost stvara poteškoće u oplemenjivanju kukuruza prema U. maydis.
Sanja Popović
savetodavac za zaštitu bilja