ULJANA REPICA (Brassicsa napus ssp. oleifera)

Уљана репица има озиму и пролећну форму. У нашој земљи, а и у Европи претежно се гаји озима форма (преко 90%). Разлог веће заступљености озиме уљане репице у нашим условима је постизање виших и стабилнијих приноса у односу на пролећну форму. Уљана репица се гаји ради семена које садржи 40 до 49% уља и 18 до 25% беланчевина. Уље уљане репице користи се у исхрани људи искључиво као рафинисано (пречишћено), и у техничке сврхе – техничко уње за подмазивање машина, у графичкој, текстилној, кожарској и козметичкој индустрији. Квалитет јестивог уља озиме уљане репице зависи од удела појединих масних киселина од којих су неке штетне по људско здравље или му дају лош укус. Посебно се то односи на ,,еруку“ киселину, а поред ње у уљу уљане репице непожељан је и већи удео линолне киселине, јер се ова масна киселина брзо разлаже и даје уљу непријатан мирис. Зато се ради на оплемењивању нових сорти уљане репице са минималним уделом линолне киселине.
Поред гајења за добијање уља она се употребљава и за исхрану стоке у зеленом стању или при здруженом начину сетве са легуминозама и кукурузом, користи се за спремање силаже. Корисна је и као медоносна биљка. Има велики и агротехнички значај, рано напушта парцелу (друга декада јуна) што обезбеђује рану јесењу сетву или пострани усев (две жетве годишње).
Плодоред – Уљана репица не подноси монокултуру. На исту парцелу може се сејати тек после 4 до 5 године. Најбољи предусеви за уљану репицу су: стрна жита, ране окопавине, зрнене махуњачњ и црвена детелина, а за јаре сорте погодне су и касне окопавине (кукуруз и сунцокрет).
Обрада земљишта – Дубоко орање се обавља крејем августа месеца на дубини од 30 cm уз истовремено дрљање и равнање површине. Затим се приступа квалитетној предсетвеној припреми земљишта обичном дрљачом или ротофрезом из три разлога: ситно семе уљане репице, осетљивост према коровима и недостатак влаге.
Ђубрење – Уљана репица захтева следеће количине хранива; азота од 135 до 150 kg/ha, 80 до 100 kg/ha фосфора, 150 до 170 kg/ha калијума и 15 до 20 t/ha стајњака.
Сетва – оптимално време сетве уљане репице у нашим условима успевања обично пада између половине августа и половине септембра месеца чиме се омогућава биљци да уђе у зиму у фенофази листне розете (7 до 9 листова). Тада је биљка најотпорнија на ниске зимске температуре што јој омогућава успешно презимљавање. Сетва се изводи у редове размака од 30 до 40 cm, са количином од 7 до 10 kg/ha семена или у густини од 1.200.000 до 1.400.000 клијавих зрна по хектару. Дубина сетве износи од 2 до 3 cm.
Нега уљане репице – Састоји се од; међуредног култивирања у случају појаве корова, проређивања уколико је густ усев, прихрањивања у пролеће одмах по кретању вегетације и понекад огртања у циљу заштите од мраза касно у јесен.
Жетва – Одређивање оптималног времена жетве уљане репице има велики значај у технологији производње. Плод уљане репице – љуска у пуној технолошкој зрелости пуца и долази до истресања семена што представља чист губитак у производњи. Да би спречили могући губитак семена потребно је обавити жетву пре пуцања љуске, односно када плодови добију жуту боју, а семе црвенкасту. Обично се жање у другој декади јуна. Најпоузданији метод за одређивање оптималног времена жетве уљане репице је удео влаге у семену, који треба да износи 20%. Свако закашњење у жетви доводи до масовног пуцања љуске и истресања семена. Жетва уљане репице обавља се једнофазно или двофазно. Двофазна жетва подразумева кошење биљака и њихово просушивање на њиви, а кад влага у семену опадне са 20 на 12% приступа се вршидби. Овршено семе уљане репице складишти се са ниским уделом влаге у семену од 8%. Жетва уљане репице са наменом коришћења биљке у зеленом стању или за спремање силаже обавља се у фенофази пуног цветања, јер је тада највећи принос биљне масе.
Данијела Илић, маст.инж.пољопривреде